Roðen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu, gde se školovao i završio Tehnièku školu, graðevinski smer. U tom gradu je studirao Pravni fakultet, ali je školovanje prekinuo i zaposlio se. Radnu karijeru je zapoèeo u Graðevinskom preduzeèu Žegrap, a 1971. je bio šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar. Nakon toga radio je u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. kada se vratio u Kragujevac u firmu "22. decembar" gde je vodio investicije i održavanje.
Nikoliæ se partijski prvi put angažuje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog èetnièkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka (SRS).
Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikoliæ za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke.
Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republièku vladu izabran je za potpredsednika. Na tu dužnost podneo je ostavku nakon što je u Skupštini Srbije prihvaæena odluka o dolasku stranih trupa na Kosovo. Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu 12. avgusta 1999. ponovo je izabran za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000.
Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treæe mesto sa 280.013 (5,88 odsto) glasova biraèa, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševiæa. Na neuspelim izborima za predsednika Srbije, održanim 16. novembra 2003, kao kandidat SRS osvojio je najviše, 1.166.896 glasova biraèa. U vreme vladavine Socijalistièke partije Srbije (SPS), zbog politièkog delovanja, osuðen je na tromeseènu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.
Objavio je 12 knjiga. Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.