Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.pbs.org/newshour/images/bosnia/jan-june99/8kos.jpg">Robert Hanter o formalnom i neformalnom dnevnom redu samita NATO-a u Istanbulu - 2004-06-24


Po reèima saradnika istraživaèkog centra koji blisko saraðuje sa Pentagonom, predsednik Buš æe zatražiti od vodeæih èlanica NATO-a da pomognu stabilizaciju Iraka, dok Evropljani od šefa Bele kuæe oèekuju èvrsto obeæanje da æe Vašington da se vrati tradicionalnim amerièkim spoljnopolitièkim prinicipima multilateralne saradnje i predanosti jaèanju meðunarodnih institucija kao foruma za rešavanje pitanja rata i mira u svetu:

Hanter:“Naravno postoji zvanièan dnevni red. Razgovaraæe se o Avganistanu, Iraku, o inicijativi naslovljenoj Istanbulska saradnja, koja ima za cilj angažovanje NATO-a sa zemljama Bliskog Istoka na slièan naèin na koji NATO saraðuje sa zemljama Mediterana. Meðutim, pravi znaèaj samita je u sledeæem: svi u Evropi sada èekaju da vide šta æe predsednik Buš da predloži o daljoj perspektivi NATO-a, odnosno o tome kako Sjedinjene Države zamišljaju da taj odbrambeni savez može da pomogne ostvarenje amerièkih bezbednosnih prioriteta u svetu. A, što se tièe Iraka, Evropljani oèekaju da predsednik Buš izrazi spremnost da pored zahteva za veæim evropskim uèešæem u stabilizaciji Iraka, takoðe prihvati njihovo uèešæe u donošenju odluka o tome šta je potrebno èiniti. Ukratko, samit u Istanbulu je ispit za predsednika Buša, koji on lako može da položi ukoliko usvoji takvu politiku.

Glas Amerike:Kakvo je evropsko stanovište o svemu tome?

Hanter:“Oni pre svega žele uveravanja da neæe ponovo izbiti teškoæe sa kojima smo svi bili suoèeni u protekle dve godine, odnosno žele promenu amerièkog stava. Pratiæe ostvarenje rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o prenosu vlasti u Iraku, koje treba da se dogodi taèno dan posle samita u Istanbulu. Takoðe oèekuju da Sjedinjene Države promene politiku prema Bliskom Istoku. Drugim reèima, Evropljani žele da se uvere da promene nisu samo taktièke prirode zbog tekuæe predsednièke predizborne kampanje u Americi, nego da je reè o strateškoj promeni politike, odnosno povratku na tradicionalnu dvostranaèku spoljnu politiku Sjedinjenih Država koja poèiva na bliskoj saradnji sa saveznicima u pitanjima od zajednièkog interesa. Ako to bude uèinio, predsednik Buš æe dobiti dobru reakciju.

Glas Amerike:Imamo dva predsednièka kandidat, Kerija i Buša. Da li se razlikuju u spoljnoj politici?

Hanter:“Svakako da se razlikuju u maniru. No, lièno smatram da Džon Keri u veæoj meri predstavlja interes amerièke javnosti nego predsednik Buš. Sasvim je moguæe da predsednik Buš do novembra izmeni svoju politiku i vrati se tradicionalnim naèelima amerièke spoljne politike i odnosa prema savezinicima. No, obojica kandidata imaæe istovetan spoljnopolitièki dnevni red i moraæe na isti naèin da rešavaju pitanje Iraka, izraelsko-palestinskog sukoba i drugih problema na Bliskom Istoku. Meðutim, ko je od njih dvojici pogodniji za te zadatke, odluèiæe amerièki biraèi.

XS
SM
MD
LG