Republikanci i demokrate su èesto na suprotnim stranama kada je reè o naèinu na koji administracija predsednika Buša rešava problem Iraka. Meðutim, svi su podjednako zabrinuti oko toga šta æe uslediti nakon predaje vlasti Iraèanima 30. juna. Takoðe su zabrinuti zbog odnosa Iraèana prema Sjedinjenim Državama u periodu pred prenos vlasti, kao i pitanjem šta æe uslediti nakon tog prenosa. Republikanski kongresmen Kristofer Šejs, koji je nedavno posetio Irak, ovako je opisao tamošnju situaciju:
“Mogli smo takoðe da se uverimo da rigidna, centralizovana, koaliciona vlast, èesto paternalistièki i samouvereno postupa prema suverenom narodu u èijoj bi službi trebalo da bude. To isto zapaža veliki broj Iraèana. Na tom neprijateljskom terenu, vrednost naših postignuæa gubimo vrlo brzo, dok se greške groteskno uveæavaju”.
Na pretresu je svedoèila i iraèka predstavnica u Sjedinjenim Državama, Rend al-Rahim. Ona kaže da ne treba dovesti u sumnju ispravnost svrgavanja Sadama Huseina, ali da je poèinjeno nekoliko kljuènih grešaka. Navela je neujednaèenu politiku privremenih koalicionih vlasti, kao i odluku da se Irak stavi pod okupaciju i ukine -- iako samo privremeno -- suverenitet zemlje.
“Okupacija se pokazala praktièno neostvarivom. Padom prethodnog režima, nestala je i politièka i bezbednosna struktura u zemlji zbog èega okupacija funkcioniše u vakuumu. To je bila greška koja nas i dalje prati. Okupacijom je takoðe ukinut suverenitet zemlje, iako je veliki broj ljudi upozoravao protiv toga još pre poèetka vojne intervencije”.
Rend al-Rahimova i drugi svedok, Samer Šehata iz Centra za moderne arapske studije, pri Univerzitetu Džordžtaun, posebno su se osvrnuli na važnost uspostavljanja bezbednosti u Iraku:
“Bezbednost je kljuèna za diplomatske napore, posleratnu obnovu, investicije, trgovinu, graðansku aktivnost, obrazovanje, i svakodnevni život uopšte. Svi elementi iraèkog društva zavise od bezbednosne stabilnosti, bez koje ne može da bude napretka ni na jednom od pomenutih polja”.
U svom svedoèenju Rend al-Rahim je takoðe želela da ukaže da nije sve loše u Iraku. Po njenim reèima, Iraèani su prihvatili koalicione snage kao oslobodioce i puno toga je ostvareno. Meðutim, kako je rekla, još uvek postoji veliki broj poteškoæa.*