Na poèetku svog mandata Ronald Regan je najavio ogromno nagomilavanje nuklearnog oružja uz obeæanje da æe stati na kraj komunizmu širom sveta, da bi zatim Sovjetski Savez okarakterisao kao ”imperiju zla.“ Kada je Mihail Gorbaèov došao na vlast 1985. sovjetska ekonomija je stagnirala, Amerika je i dalje radila na razvoju i nagomilavanju oružja, a jaz izmedju SAD i Sovjetskog Saveza postajao je sve dublji. Kada se sreo sa Gorbaèovom 1986. predsednik Ronald Regan je dobro iskoristio tu priliku: dvojica lidera su ubrzo potom potpisali ugovore o zabrani nuklearnih raketa srednjeg dometa i ogranièenju strateškog naoružanja. Istorièar Alen Lihtman sa Amerièkog univerziteta ovde u Vašingtonu, kaže da æe se Regan pamtiti kao predsednik koji je dobio hladni rat.
“Hladni rat je bio duga, ogorèena bitka od 1945., kraja drugog svetskog rata, a tokom Reganovog mandata -- njegovom zaslugom ili ne -- završen je amerièkom pobedom i poèetkom raspada sovjetske imperije.“
Predsednik Regan je 1987. obišao Berlinski zid - zloglasni simbol komunizma i sovjetske okupacije.
”Generalni sekretaru Gorbaèov, ako želite mir, ako želite porsperitet Sovjetskog Saveza i Istoène Evrope, ako želite liberalizaciju -- dodjite na ovu kapiju! Gospodine Gorbaèov, otvorite ovu kapiju! Gospodine Gorbaèiv - srušite ovaj zid!“
Nepunu godinu dana po odlasku predsednika Regana iz Bele kuæe, rušenje Berlinskog zida je nagovestilo kraj hladnog rata. Saradnik Fodnacije Heritedž, Li Edvards, kaže da je ostvarenje predsednika Regana impresivno:
“Završio je hladan rat bez ijednog pucnja -- ostvarivši to izuzetnim jaèanjem amerièkih oružanih snaga i postojanim sprovodjenjem mera kao što je Strateška odbrambena inicijativa èime je uverio Sovjetski Savez i Mihaila Gorbaèova da ne mogu pobediti u trci u naoružanju.“
Profesor sa univerziteta Džordžtaun, ovde u Vašingtonu, Stiven Vejn, kaže da su neki ljudi Reganovu inostranu politiku smatrali nesmotrenom i previše utemeljom u vojnim snagama, ali da je upravo zbogtoga ubrzan završetak hladnog rata.
“Verovao je Rusi ne mogu da drže korak sa nama i da æe ustuknuti jedino ako budemo izuzetno snažni. Zato je i radio na razvoju izuzetno jake vojske i -- Sovjeti su ustuknuli.“
Bivši reporter lista Vašington post i Reganov biograf, Lu Kenon, takodje smatra da su završetak hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza najveæa ostvarenja Reganovog mandata.
“Glavna Reganova premisa je bila da Sovjetski Savez, ukoliko sa Moskvom pregovaramo sa pozicije moæi, neæe biti u stanju da radi šta hoæe, da æe morati da digne ruke, da æe morati ustukne -- jer nije posedovao ekonomsku moæ za ono èemu je težio.“
Struènjaci smatraju da je predsednik Regan znao da je sovjetska privreda u teškoj situaciji i da je tu iskoristio amerièku prednost -- èime su dramatièno promenjeni lice Evrope i odnosi svetskih supersila.