Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://us.news1.yimg.com/us.yimg.com/p/afp/20040605/thumb.sge.bqb34.050604164626.photo00.default-384x381.jpg">Pronadjeni novi dokazi o tome da je na Marsu nekada bilo vode - 2004-06-09


Rover Spirit pronašao je jaku koncentraciju minerala soli na dnu i zidovima plitkih rovova koje je iskopao u marsovskom tlu, nekoliko kilometara od kratera Gusev, u kome se spustio u januaru. Geolog sa Kornel univerziteta, Stiven Skvajers, kaže da je koncentracija oko tri puta veæa od uobièajene, što, po njegovom mišljenju, predstavlja nesumnjiv dokaz da je ta so iz podzemnih bazaltnih stena uz pomoæ vode dospela na površinu, posle èega je voda isparila:

”Pri tom ne govorimo o velikim kolièinama stajaæe vode, jer za to nije potrebno èitavo jezero. To je moglo da se dogodi i uz pomoæ manje kolièine vode, koja je prodrla iz dubine, možda izmedju zrnevlja peska, pokrivajuæi površinu kamenja.“

Geolog Skvajers kaže da je Spirit izmerio razlièite koncentracije soli u rovovima koje je kopao oko kratera Gusev, ali da su najnoviji dokazi istovremeno i najubedljiviji. Ova otkriæa slièna su onima koje je drugi rover, Oportjuniti, prikupio na drugoj strani Marsa, u martu, u ravnici zvanoj Meridijani.. Razlika je u tome što je ta ravnica bila pokrivena velikom kolièinom slane, stajaæe vode, možda dovoljno velikom da bi se mogla nazvati morem:

”Polako se pojavljuje prièa o planeti saèinjenoj pretežno od bazalta, sa teènom vodom koja rastvara minerale. Prodiruæi na površinu voda je ostavila za sobom neke od rastvorenih soli. Tragovi se veoma razlikuju na ova dva mesta, ali hemijski sastav ima neke zanimljive sliènosti.“

Rover Spirit pronašao je minerale soli tokom kretanja ka brdašcima nazvanim Kolumbija, koje namerava da poseti da bi odredio njihov sastav. U medjuvremenu, rover Oportjuniti sprema se da sidje u krater Endjurans èije stranice su nagnute pod uglom od 20 stepeni, što je relativno strmo za to automatsko vozilo sa šest toèkova. Identièno probno vozilo u Laboratoriji za mlaznu propulziju, u Kaliforniji, uspelo je da se izvuèe iz sliènog udubljenja, ali kontrolori misije kažu da æe sa Oportjunitijem upravljati vrlo oprezno. Najzanimljiviji cilj u krateru Endjurans je slojevita stena koja viri iz tla na njegovom dnu. Šef projekta marsovskih rovera Firuz Naderi, poreklom Iranac, kaže kako su ti slojevi bili formirani u raznim periodima marsovske istorije, što æe omoguæiti nauènicima da bace pogled dalje u istoriju crvene planete:

”Ako slojevite stene posmatrate kao istorijske knjige o prošlosti Marsa, mi smo proèitali prvi sloj, a sada bismo želeli da zavirimo dublje u istoriju pa se spremamo da okrenemo list.“

Nauènici ove misije ne brinu zbog toga što bi rover mogao da se nadje zaglavljen na dnu kratera. Pošto je njegova unutrašnjost geološki bogata to æe biti kao kada biste nekog ljubitelja istorije zatvorili u bogatu biblioteku.

XS
SM
MD
LG