Linkovi

Roj Staford: Kosovo je kljuè unutrašnjepolitièkog razvoja dogadjaja u Srbiji - 2004-06-09


R.S.: Kosovo je bure baruta. Kao sto se seæate, martovsko nasilje, koje je bilo delimièno organizovano, a delimièno spontano, rezultiralo je smræu dvadesetak osoba i proterivanjem oko 4000 uglavnom Srba. To je bio primer brutalnosti i etnièkog èišèenja- i moglo bi ponovo da se dogodi. UNMIK nije bio spreman, kao ni KFOR, i slabo su reagovali na albansko nasilje, mada sam ponosan reagovanjem amerièkih jedinica, koje su vrlo dobro zaštitile srpsko stanovništvo i objekte. Ono što je relevantno za Srbe i za SAD, jeste da amerièki vojnici moraju ostati na Kosovu, delimièno i zbog toga sto amerièki kontingent služi kao osnova i vezivno tkivo KFOR-a. Sve etnièke zajednice imaju poverenje u amerièki kontingent, sto nije sluèaj sa veæinom kontingenata iz drugih zemalja u sastavu KFOR-a. Visoki nivo nezadovoljstva na Kosovu, negativna uloga kosovskih medija, kao i nedostatak samoupravnih lokalnih institucija znaèe da bi nasilje moglo ponovo da izbije. Odlagati u nedogled razgovore o konaènom statusu Kosova, po mom mišljenju, nije dobro rešenje.

B.M.: Kakve posledice bi situacija na Kosovu mogla da ima na politièki razvoj dogadjaja u Srbiji?

R.S.: Kosovo je kljuè unutrašnjeg politièkog razvoja dogadjaja u Srbiji, što je došlo do izražaja tek poslednjih godinu dana. Pre godinu dana, moglo ke da se kaže da Kosovo nije bilo primarno pitanje, posebno nakon ubistva Zorana Djindjiæa. Politièki fokus u Srbiji je bio usmeren na borbu sa sa organizovanim kriminalom, korpucijom i, naravno, na liène sukobe i ambicije vodeæih politièara u toj zemlji. Medjutim, martovsko nasilje je kosovsko pitanje stavilo u žižu politièkih kampanja u Srbiji, naroèito tekuæeg procesa pred predsednièke izbore. Mada položaj predsednika Srbije ne podrazumeva velika ovlašèenja, simbolièno gledajuæi, ti izbori su strašno važni. Kao što znate, Srpska radikalna stranka vodi u anketama javnog mnjenja i verovatno æe doæi do drugog kruga predsednièkih izbora. Ukoliko Radikalna stranka pobedi, to æe biti veliki gubitak za Srbiju kratkoroèno gledano, ali ja sam opstimistièan na dugoroènom planu.

B.M.: Kako biste uporedili politièku i ekonomsku situaciju na Kosovu i u užoj Srbjii sa situacijom u Bosni i Hercegovini, koju ste takodje posetili?

R.S.: Obièno se svake godine vraæam iz posete Bosni i Hercegovini uz dozu pesimizma i optimizam, ili bez specifiènih utisaka. Medjutim, ove godine sam nešto optimistièniji, možda i zbog moje posete Kosovu gde sam se osvedoèio o veliku destrukciju i teškoæe. Bosna i Hercegovina se nikada neæe vratiti u stanje koje je postojalo 1984. godine, tokom olimpijade u Sarajevu. U toj zemlji neæete više imati istinski multietnièko društvo. Drugim reèima, ratovi i etnièko èišèenje od 1992. do 1995. mogu se smatrati, ako tako mogu da kažem, “uspehom separatistièkih snaga”. Medjutim, ipak moram da naglasim da je Bosna danas stabilna zemlja, a ta situacija je sasvim suprotna onoj na Kosovu. Bosanski Srbi se oseæaju relativno bezbednim u Sarajevu, kao i bosanski Hrvati ili Bošnjaci u srpskim odnosno hrvatskim podruèjima. Misija SFOR-a bi sada svakako mogla da se prepusti evropskim snagama što nije sluèaj sa Kosovom, gde je medjunarodno vojno prisustvo neophodno.

XS
SM
MD
LG