Linkovi

Piter Galbrajt: “Najbolje rešenje za Irak je federacija, ili èak konfederacija.” - 2004-06-08


Piter Galbrajt smatra da Washington danas u Iraku, baš kao i svojevremeno na Balkanu, potpuno ignorisse etnièko, odnosno nacionalno pitanje – taccnije èinjenicu da je Irak vesstaccka tvorevina.

„Amerikanci stalno pominju ‘iraèki narod’. To je kao kad se pre petnaestak godina govorilo o ‘jugoslavenskom narodu’. Niko se tamo ne identifikuje na taj naèin. Kurdi su Kurdi, Arapi – Arapi, a meðu Arapima imate šiite i sunite. Kurdi se smatraju zasebnom zajednicom – tako i formalno žive veæ 13 godina – i ne žele da budu u jedinstvenoj državi.”

Piter Galbrajt – koji danas radi u Centru za kontrolu naoružanja ovde u Washingtonu - kaže da je raspad bivše Jugoslavije pokazao da je teško održati zemlju u kojoj veæina graðana jednostavno ne želi da živi. Meðutim, gotovo svi susedi Iraka se protive komadanju zemlje – pre svega zbog toga što strahuju od pokreta za nezavisnost Kurdistana koji bi mogao da obuhvati i znatne delove Turske, Sirije i Irana.

„Mislim da je najbolje rešenje vrlo labava federacija, ili èak konfederacija. Jer ne treba zaboraviti da u Jugoslaviji – možda – i nije moralo da dodje do rata. Da je Miloševiæ krajem osamdesetih udovoljio slovenacckom zahtevu da Jugoslavija postane konfederacija, vrlo je verovatno da bi danas takva Jugoslavija – a ne samo Slovenija – bila u Evropskoj uniji i da rata ne bi ni bilo.

Nass sagovornik povlacci jos jednu paralelu navodechi bivše jugoslovensko predsedništvo. U Iraku bi ono trebalo da ima tri èlana – po jednog iz svake etnièke, odnosno verske grupe. Zajednièki bi trebalo da vodi inostranu politiku i planirano je da postojanje jedne valuta, dok bi raspolaganje naftom bilo u nadležnosti lokalnih, konfederlnih jedinica. Piter Galbrajt je svestan da je takvo rešenje – labava federacija - u Iraku još teže izvedljivo nego na Balkanu. Za to je – kako kaže - potrebna ogromna kolièina tolerancije i volje da se prave kompromisi. S meðunarodne taèke gledišta, ovo rešenje možda bi i bilo moguæe da je vlada predsednika Busha dobro planirala posleratnu obnovu Iraka – što oèevidno nije sluèaj. Pouke iz Dejtona potpuno su ignorisane – kaže bivši amerièki ambasador u Hrvatskoj.

„Pre poèetka pregovora u Dejtonu, ambasador Riccard Holbruk bio je izvrsno pripremljen – pogotovo kada je trebalo da se pregovara s našim evropskim saveznicima. Njima nije bass odgovaralo što Amerika vodi glavnu reè, kritikovali su Holbruka da je preagresivan.. Ali, on se s njima ipak stalno savetovao, i postepeno su poèeli da prihvataju naša rešenja. U Bosni i Hercegovini, kao i kasnije na Kosovu, postojao je zajednièki plan, koji je – bez obzira na probleme i teškoæe – ipak bio sproveden. I to bez ijedne amerièke žrtve u borbenim akcijama.

Osvrcuci se dalje na Kosovo, Piter Galbrajt je ocenio da vise nije moguce vratiti Kosovo u federaciju Srbije i Crne Gore. Medjutim, Galbrajt ne iskljucuje mogucnost da jedno od resenja polozzaja Srba na Kosovu bude i promena granica te pokrajine. ”To je bilo nemoguce u slucaju Bosne i Hrvatske jer su priznate kao odvojene nezavisne drzzave, dok Kosovo to nije. Izvesna prilagodjavanja granice Kosova mozzda su stoga moguca”, kazze Galbrajt.

XS
SM
MD
LG