Možda je najveæa politièka vrlina predsednika Regana bila njegova sposobnost da razume obiènog Amerikanca, na šta mnogi ukazuju dok se pripremaju da se ove nedelje oproste od njega. O tome govore i ovakve izjave:
“ Volela sam predsednika Regana i veoma sam zahvalna za sve što je uèinio.”
“ Potièem iz zemlje sa pogrešne strane gvozdene zavese. Zbog njega se oseèam ponosnim da sam Amerikanac, èak i pre nego što sam zvanièno postao državaljanin.”
Dopadljivost i šarm služili su dobro predsednika Regana. Amerikanci su svesrdno prihvatili njegovu ležernost i humor, nakon pokušaja atentata na njega 1981. godine. Niko nije bolje igrao ulogu utešitelja od predsednika Regana, kada je nakon eksplozije šatla Èalendžer, januara 1986. godine, održao govor naciji,.
“Buduænost ne pripada kukavicama, veæ hrabrima. Posada Èalendžera nas je ponela u buduænost i mi æemo nastaviti da je pratimo. Mi je nikada neæemo zaboraviti, niti momenat kada smo èlanove posade poslednji put videli, ovog jutra, dok su se pripremali za put, mahnuli nam i napustili tlo zemlje da bi dodirnuli lice Svevišnjeg.”
Reganov optimizam o buduænosti Sjedinjenih Država takodje je bio zarazan. Njegov bivši saradnik, Dejvid Gergen, ukazao je da je pobeda Regana nad tadašnjim predsednikom Džimom Karterom odredila novi pravac za zemlju.
“Krajem 1970-tih smatrali smo da je juèerašnji dan bio bolji od današnjeg, a današnji bolji od sutrašnjeg. Zemlja se, pa našem mišljenju, kretala silaznom putanjom, ali Regan je bio liènost koja je pomogla da se taj kurs promeni, jer je znao da su najbolji dani ove zemlje pred nama.”
Bivši predsednik Džordž Buš, koji je osam godina bio Reganov potpredsednik, kaže da se kljuè Reganovog uspeha sastojao u jednostavom naèinu izražavanja i nepokolebljivoj privrženosti konzervativnoj politièkoj filozofiji.
“Regan je nastojao da se pridržava izvesnih osnovnih principa. Porez je previsok, a komunizam je loš - otprilike tako nešto - što je odražavalo fundamentalna naèela kojima se vraæao kada je povremeno morao da èini manje kompromise.”
Reganov opis Sovjetskog Saveza kao imperije zla uznemirio je neke diplomate u to vreme. Ali njegov èuveni poziv sovjetskom predsedniku Gorbaèovu da sruši Berlinski zid postao je bojni pokliè slobodnog sveta:
“Gospodine Gorbaèov, srušite taj zid... ”
Zenit politièke karijere Ronalda Regana obeležen je 1984. godine, kada je odneo veliku reizbornu pobedu u trci protiv demokrate Voltera Mandela, pobedivši u 49 od 50 saveznih država. Njegova uspešna kampanja uglavnom se zasnivala na obnovi amerièkog ponosa i patriotizma. Mada se 1984. godina smatra najuspešnijom godinom Reganovih predsednièkih mandata, niska taèka njegove karijere je usledila par godina kasnije, tokom kongresnog pretresa poznatog kao skandal Iran-kontra. Regan je imao teškoæe da obrazloži nastojanja svoje administracije da proda oružje Iranu da bi obezbedio oslobadjanje talaca, koji su se nalazili u Libanu, dok je profit kanalisan za fiinansiranje pobunjenika u Nikaragvi.
“Nisam bio obavešten o onome što se dogodilo, da li je bilo kanalisanja sredstava i da li je uopšte bilo novca.“
Skandal Iran-kontra bio je dokaz za kritièare da je Regan bio distanciran od svakodnevnih predsednièkih aktivnosti i da ili nije mogao ili nije želeo da obuzda svoje svojevoljne saradnike. Uprkos kontroverzi, Reganov biograf, Edmund Moris, potvrdio je da su Reganov optimizam i vera u buduænost Amerike bili glavne kompnente Reganovog predsednièkog legata.
“On je imao èasne i poštene namere i to je bio sastavni deo njegovog šarma. Èak i kad bi zapao u politièke teškoèe, nekako se znalo da je on pozitivan i dobornameran i da je želeo najbolje Americi.”
Ronald Regan æe biti sahranjen u petak, kraj njegove predsednièke biblioteke u Kaliforniji, nakon državnog sprovoda u Vašingtonu, kome æe, kako se oèekuje, prisustvovati na desetine hiljada gradjana.