Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://voa-8.chntva1-dc1.cscehub.com/mediastore/BRISCOE.jpg">Znaèajne promene u naèinu na koji operišu amerièke oružane snage - 2004-06-07


Tradicionalno obuèavani da deluju protiv konvencionalnih armija, amerièki vojnici se sada suoèavaju da drugaèijim neprijateljem - teroristima i pobunjenicima koji se kriju medju civilima. Saradnik Glasa Amerike, Valer Gergelji, razgovarao je sa bivšim komandantom amerièkih snaga u Bosni i Hercegovini, sada penzionisanim pukovnikom Vilijemom Briskou-om, koji smatra da vojne lekcije nauèene u Bosni i Hercegovini mogu da se primene u Iraku.

Ovo može da izgleda kao pravi okršaj, mada nije. Radi se o vežbi održanoj u armijskom centru za obuku u Luizijani. Ovde se amerièki vojnici suoèavaju sa realistièkim situacijama na kakve mogu da naidju kada se susretnu sa neprijateljski raspoloženim lokalnim stanovništvom. Pukovnik Briskou, sada direktor armijskog Centra za obuku i komandovanje u bazi Fort Monro u Virdžiniji, je tokom svoje aktivne službe bio zadužen za razdvajanje zaraæenih frakcija u BiH‚. On kaže da se lekcije, nauèene u BiH mogu primeniti u Iraku.

Briskou:«Ja sam bio zadužen za oduzimanje oružja od Srba, Hrvata i Muslimana: Ono što sam nauèio u BiH je da ljudi moraju da steknu utisak da ste objektivni, da se ponašate fer i da držite svoju reè. To na primer znaèi da, ako vam kažem da æu vam oduzeti oružje onda æu to uèiniti bez obzira na okolnosti. Ako vam kažem da æu postaviti kontrolni punkt i da æu zaustavljati svakog ko tu prolazi onda to moram i da sprovedem.»

Pukovnik Briskou kaže da je uspostavljanje stabilnosti u post-konfliktnim društvima mnogo lakše ako postoji saradnja sa lokalnim liderima.

Briskou:«To zaista zavisi od ljudi kojim imaju uticaja. Prema tome, ako je rukovodstvo bosanskih Srba, kao i Muslimana želelo mir, imali ste mir. Ako nisu želeli mir, nije bilo važno šta ste ugovarali sa lokalnim stanovništvom. To je zato što je njihova kultura bila podvrgnuta gotovo tiranskoj kontroli i jednostavno nije bilo naèina da se se lokalno stanovništvo tome usprotivi».

U okruženjima kao što su ona koja postoje u Avganistanu i Iraku, pravila o vojnom angažovanju se menjaju od trenutka do trenutka što zavisi od niza razlièitih izvora pretnji. Posle teroristièkih napada na SAD, 11. Septembra 2001. godine, amerièka armija je bila primorana da izmeni naèin obuèavanja i poglede amerièkih vojnika.

Briskou:"Neprijatelj uvek uèi nove stvari pošto pokušava da pronadje nove naèine da bi vas napao. Morate da budete u stanju da se prilagodite, morate da razumete kulturu lokalnog stanovništva i da budete u stanju da shvatite šta je važno u toj kulturi. Ali, takodje morate da budete u stanju da iz mirovnih operacija predjete u aktivno uèešæe u intenzivnom konfliktu u svakom trenutku."

Zbog izuzetno velikog stresa, armija stavlja još veæi naglasak na fizièku pripremljenost vojnika.

Briskou:«U našoj poèetnoj obuci, oni prolaze kroz takozvani ratnièki dril, koji postavlja mnogo veæe fizièke zahteve nego ranije i priprema ih za situacije sa kojima mogu da se suoèe.»

Prema pukovniku Briskou, lekcije nauèene u BiH mogu da se primene u Iraku, gde ljudi nikada nisu iskusili nivo slobode kakv postoji na Zapadu.

Briskou:«U BiH smo po prvi put bili preduzimali takozvane operacije sprovodjenja, a ne samo oèuvanja, mira. U takvoj situaciji dosta zavisi od jedinica na lokalnom nivou - odreda, vodova i slièno. Te jedinice imaju moguænost da utièu na lokalno stanovništvo, kao i da od stanovnika dobiju obaveštajne informacije. To su lekcije koje smo primenili u Iraku».

Mada i dalje nije jasno kako æe se situacija u Iraku dalje razvijati, to je taktika koju su amerièke snage nedavno upotrebile za smirivanje situacije u Faludži. Kako se javljaju novi vidovi pretnji tako i armija SAD mora da prilagodjava svoje sposobnosti i svoju bojnu gotovost.

XS
SM
MD
LG