Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://us.news1.yimg.com/us.yimg.com/p/rids/20040514/i/r1081873271.jpg">Predsednik Buš domaæin godišnjeg samita lidera osam najrazvijenijih zemalja - 2004-05-30


Samit lidera najrazvijenijih zemalja sveta, ove godine inaèe 30. po redu, poèeo je 1975. godine kao sastanak ekonomista, na kome nisu uèestvovale Italija i Kanada. Te zemlje su grupi najmoænijih dodate kasnije, a Rusija je najnoviji èlan ekskluzivnog kluba koji se sada zove Grupa 8. Robert Faver, organizator samita u vladi predsednika Klintona, kaže da se sama forma sastanka nije promenila mnogo tokom godina, kada je samit po rotirajuæem sistemu održavan u zemljama èlanicama grupe. Mejdutim, Faver dodaje da æe ovaj sastanak, koji æe kao i obièno, poèeti veèerom, biti u suštini drugaèiji.

“Postoji moguænost da znaèajan deo ovogodišnjeg samita uopšte ne bude posveæen ekonomiji i pitanjima koja su razmatrana proteklih godina.“

Robert Kirton, profesor Univerziteta u Torontu, koji vodi Istraživaèki centar G8, smatra da su Amerikanci identifikovali èetiri glavne teme samita u mestu Si Ajlend u Džordžiji.

“Tu su naravno inicijativa za mir na Bliskom Istoku, nove mere bezbednosti prilikom putovanja do kojih je došlo zbog rata protiv terorizma, rad na neširenju nuklearnog oružja i razvoj privatnog sektora, prvenstveno u Africi.“

Predsednik Buš na samitu želi da pokaže amerièka nastojanja za uvodjenjem demokratije na Bliskom Istoku i u Islamskom svetu, te je na samit pozvao lidere nekoliko zemalja iz tog regiona -- iz Jordana, Alžira, Bahreina i Avganistana. Neki, poput Egipatskog predsednika, tražili su da ne budu pozvani. Kanadjanin Džon Kirton iz Istraživaèkog centra G8 smatra da Buš rizikuje pokušavajuæi da stavi naglasak na Bliski Istok u vreme kada je politika SAD u tom regionu nepopularna u nekoliko zemalja èlanica G8.

“Predsednik je pokazao mnogo veæi apetit time što pokušava da donese mir na Bliski Istok i demokratiju u muslimanske zemlje i na Bliski Istok uopšte.“

Robert Faver veruje da sam samit treba da bude bolje organizovan i primeæuje da su poslednji sastanci dobijali na dramatiènosti dugim saopštenjima koja se veoma brzo zaborave. Po njegovim reèima, neki lideri smatraju da bi bilo bolje da se sastaju svake druge godine.

“Mislim da se u proteklih pet ili šest godina intenzivno razmišlja o tome da li vredi organizovati samit jednom godišnje. Problem je u tome što nijedna zemlja ne želi da izgubi moguænost da bude domaæim samita.“

Sledeæe godine sastanak se održava u Britaniji, a 2006. godine Rusija æe po prvi put biti domaæin samita .

XS
SM
MD
LG