Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://rds.yahoo.com/S=96062883/K=Pupin/v=2/l=IVI/*-http://www.qsl.net/vr2ls/knowings/History/img/pupin.JPG">Univerzitet Kolumbija obeležio 150. godišnjicu rodjenja Mihaila Pupina - 2004-05-21


Na prestižnom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku u petak je sveèano otkrivena bista poznatog srpskog pronalazaèa Mihaila Pupina koji je predavao na u toj amerièkoj obrazovnoj instituciji. Tim povodom Glas Amerike je razgovarao sa doktorom Ljubom Vujoviæem, generalnim sekretarom Memorijalnog društva Tesla iz Njujorka.

Mihailo Pupin je bio pronalazaè, fizièar, profesor na univezitetu Kolumbija i veoma ugledna društvena liènost Amerike svog doba. Rodjen je u mestu Idvor, u Banatu, i sa 15 godina emigrirao je u Ameriku gde je isprva radio teške fizièke poslove. Pupin je o tome pisao u svojoj biografiji pod nazivom ”From Imigrant to Inventor“ koja je u Srbiji objavljena pod nazivom ”Sa pašnjaka do nauèenjaka“ i koja je 1924. godine dobila Pulicerovu nagradu.

Generalni sekretar Teslinog društva, Ljubo Vujoviæ, kaže: ”Povod za ovu sveèanost je 150-ta godišnjica rodjenja Mihaila Pupina i 250. godišnjica osnivanja Kolumbija Univerziteta. Radi se bronzanoj bisti izuzetne lepote koju je izradio slavni hrvatski vajar Ivo Meštroviæ. Na bisti stoji: Mome prijatelju Pupinu od Meštroviæa”.

Na sveèanosti na univerzitetu Kolumbija prikazan je i film nazvan po Pupinovoj autobiografiji. Doktor Ljubo Vujoviæ i Teslino društvo iz Njujorka snimili su film po dokumentima koje je na raspolaganje stavio Univerzitet Kolumbija. Film govori o pronalascima i svestranosti velikog fizièara koji je patentirao 36 pronalazaka, bavio se istraživanjima na polju telefona i telegrafa, omoguæio prenos glasa na daljinu veæu od 20 milja, i napravio prvu rentgensku sliku u Americi, 2. jauara 1896. godine. Pupin važi za oca amerièke radiologije, kaže doktor Ljubo Vujoviæ: ”Pupin je takodje izumeo sonar, koji je ustvari bio metod da se otkriju nemaèke podmornice u Atlantiku za vreme I Svetskog rata. Pupin je otkrio sonar zato što je to od njega zahtevao amerièki predsednik Vudro Vilson, koji je bio njegov prijatelj.“

Pupin je dobio 5 medalja i 18 poèasnih doktorata sa prestižnih amerièkih univerziteta, bio je predsednik Njujorške akademije nauka, èlan Nacionalne akadenije nauka u Vašingtonu i osnivaè Astronautskog odeljenja Nacionalne akademije nauka u Vašingtonu koje je kasnije preraslo u agenciju za istraživanje svemira, NASU.

”Pupin je bio savetnik jugoslovenske delegacije na Pariskoj konferenciji 1919. godine u Versaju. Uz pomoæ svog prijatelja Vudroa Vilsona koji je tada bio u Parizu, gde se kidala karta Evrope, uspeo je da zadrži delove Vojvodine, koji je trebalo da pripadnu Rumuniji, zatim Dalmacije, Slovenije...“ ukazuje g. Vujoviæ i dodaje da je 29 amerièkih nobelovaca izašlo iz Pupinove laboratorije u kojoj je poèeo i projekat Menhetn, koji se bavio razvojem prve atomske bombe.

Posle Pupinove smrti 12. marta 1935. godine Univerzitet Kolumbija je po tom velikom nauèniku nazvao svoju laboratoriju za istraživanja u domenu fizike.

XS
SM
MD
LG