Ulica Olvera svake godine privlaèi dva miliona posetilaca. Oni kupuju suvenire, slušaju uliène muzièare i svrate u jedan od mnogih restorana. Ta kratka ulica nalazi se severno od modernog centra grada koji ima blizu 4 miliona stanovnika. Medjutim, kad je 1781. osnovan Los Andjeles bilo je to prašnjavo seoce sa nekoliko zdanja. I dok je grad rastao, kvart pod nazivom El Pueblo od španske reèi ”selo,“ ostao je centar gradskog života.
Tevi Bol, urednik izdavaèke kuæe Geti i ko-autor knjige o El Pueblu, napominje: ”Prvih 60 ili 70 godina svog postojanja, bio je to meksièki grad, kalifornijski grad. A kad su sredinom devetnaestog veka stigli Amerikanci i Kalifornija postala jedna od Sjedinjenih Država, Los Andjeles i srce Los Andjelesa koji je bio istorijski pueblo postao je bogato multukulturalno mesto.“
Èak i najraniji doseljenici su bili rasno raznoliki -- indijanskog, afrièkog i evropskog porekla. Krajem 1850-tih, njima su se prikljuèili Amerikanci, Francuzi, Italijani i Kinezi što je stvorilo raznolik okruženje ali i odredjenu napetost.
Džin Brus Pul, ko-autor knjige ”El Pueblo,“ kaže da je bilo i nasilja i priseæa se najzloglasnijeg incidenta:
“1871. odigrao se najgori masakr ikada zabeležen u Los Andjelesu, takozvani kineski masakr. Prolaznik pod imenom Robert Tomson je pogodjen zalutalim metkom i do veèeri se skupila svetina od 500 ljudi koja je pokušavala da se osveti Kinezima.“
Bilans nemira je bio 19 ubijenih Kineza, što je tada bilo gotovo 10 posto kineskog stanovništva grada. Medjutim, gradiæ u kojem je èesto vladalo bezakonje, poèeo je 1870. da se menja - uz porast stanovništva i dogodio se i ekonomski bum.
Rast je nastavljen i tokom dvadesetog veka kad je filmska industrija pristigla u obližnji Holivud. Medjutim, El Pueblo i ulica Olvera su zapali u teška vremena i 20-tih godina prošlog veka taj kvart je zaista propao. Žena po imenu Kristin Sterling se zaljubila u ideju stare meksièke Kalifornije i pokrenula gradjansku inicijativu da se renovira taj kvart.
Tako je ulica Olvera preobražena u neku vrstu meksièkog tematskog parka koji je otvoren 1930. godine. Danas Pueblo krase nebrojane, šarene tezge - zvane ”puestos“ - koje su grupisane u središtu kvarta i kojih ima toliko da se okolna istorijska zdanja ponekad takoreæi i ne vide. Zato ne èudi što je ulica Olvera omiljeno stecište novih imigranata iz Latinske Amerike koji stalno ulivaju nov život u kulturnu raznolikost ovog istorijskog dela grada.