Šta za buduænost Hrvatske i Srbije znaèi povratak na vlast nacionalistièkih stranaka, bila je tema panel diskusije održane u Vudro Vilson centru u Vašingtonu. Na to pitanje pokušao je da odgovori Mijeèislav Bodušinski, profesor na odseku za politièke nauke Univerziteta u San Dijegu.
Na parlamentarne izbore u Hrvatskoj u novembru 2003. izašlo je 62 % gradjana, dok je u Srbiji u decembru prošle godine na birališta izašlo 59 % glasaèa. Na vlast su se vratile nacionalistièke stranke pa se profesor Bodušinski zapitao šta izaziva zabrinutost? On je napomenuo da u Hrvatskoj, Hrvatska Demokratska Zajednica ima izvršnu vlast, dok je u Srbiji Srpska Radikalna Stranka osvojila najviše mandata u parlamentu, ali formalno nema vlast.
Radi se o strankama koje su povele svoje zemlje u rat poèetkom devedesetih godina, zbog èega je njihov legitimitet zasnovan na nacionalnim projektima, ali one danas nastoje da se oslobode tog nasledja, kaže profesor Bodušinski dodajuæi da su Srbija i Hrvatska kljuène zemlje za stabilnost i pomirenje u regionu.
On je u svom paralelnom istraživanju, izmedju ostalog konstatovao da su HDZ I SRS imale neke zajednièke osobine poèetkom devedesetih ali da to više nije sluèaj.
HDZ bolje saradjuje sa Haškim tribunalom, iz svog rukovodstva je uklonila radikalne elemente, a postoje i pretpostavke za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 2007. godine. SRS nije reformisana, njen predsednik se nalazi u Haškom tribunalu i neprijateljski je raspoložena u odnosu na taj sud. Bodušinski primeæuje da æe se HDZ dugoroèno odreæi svoje tradicionalne predizborne retorike, kada je u pitanju nastavak sprovodjenja reformi, ali da to neæe uèiniti na lokalnom nivou.
Srpska radikalna stranka bi, prema Bodušinskom, usporila reforme, i svojom politikom verovatno dovela do politièka nestabilnosti. On je konstatovao da æe liberalne stranke, posebno u Srbiji, morati da odgovore na nacionalnu retoriku, iako je i samim radikalima jasno da Srbija zavisi od medjunarodne zajednice.
Bodušinski smatra da Evropska unija, kao i šira medjunarodna zajednica, neæe napustiti Srbiju veæ æe nastojati da preko koalicije, na èelu sa Demokratskom Strankom Srbije, utièu kako bi se nastavilo sa reformama, dodajuæi da bi netrpeljivost izmedju Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke mogla da naškodi demokratizaciji.