Linkovi

Psihologija stražara u zatvoru Abu Graib - 2004-05-11


Kada je Krejg Hans video prve fotografije zlostavljenih zatvorenika u Iraku bio je zaprepašæen -- ali ne i iznenaðen. Bio je svedok takvog ponašanja prilikom jednog eksperimenta isprobanog na njegovom univerzitetu.

“Moja reakcija nije bila: kako je moguæe da se ovako nešto desi? Moja reakcija je bila: nije bilo drugog nego da se to desi. Ako u tom zatvoru nisu bile uvedene sve potrebne predostrožnosti te fotografije i ponašanje, koliko god da je grozno, bili su neizbežni”, smatra Hajns. Hani, po struci profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu, bio je jedan od glavnih nauènika u sprovoðenju takozvanog Stanfordskog eksperimenta 1971. godine. Cilj eksperimenta je bilo merenje ponašanja izmeðu zatovrenika i stražara i u tu svrhu u podrumu škole za psihologiju napravljen je improvizovani zatvor. Dve grupe studenata, jedni su igrali ulogu stražara, drugi zatvorenika, imali su zadatak da prouèe ponašanje ljudi u zatvorskom okruženju. Eksperiment koji je trebalo da traje dve nedelje, prekinut je posle šest dana jer su studenti stražari vrlo brzo poèeli da se ponašaju na sadistièki naèin prema studentima-zatvorenicima. Stražari su stavljali kapuljaèe na zatvorenike i terali da skinu odeæu sa sebe. Sliènosti izmeðu tog eksperimenta i onog što se dogodilo u bagdadskom zatvoru Abu Graib su neverovatne, kaže Hejni:

“Kao da se radi o istom dogaðaju. Kad stavite fotografije iz zatvora pored fotografija eksperimenta od pre 33 godine, njihova sliènost je zaprepašæujuæa”.

Nauènici veæ dugi niz godina, odnosno od nacistièkih zloèina u Drugom svetskom ratu, istražuju kako je moguæe da ljudi padnu na tako niske sadistièke grane kada im se da vlast. U eksperimentu koji je organizovao Stenli Milgram 1961. na Univerzitetu Jejl, osoba u doktorskom belom mantilu davala bi instrukcije studentima-bolnièarima da pojaèavaju elektrošokove nad osobom privezanoj za stolicu. Iako su znali da pojaèavanje doze pojaèava i bol, preko 60 odsto studenata je poslušno sprovodilo “doktorsko” uputstvo. Taj eksperiment pokazuje da se u odreðenim uslovima ljudi mogu ponašati na najgori naèin, kaže Hejni:

“Evo šta je teško prihvatiti: a to je da loše, katkad zle postpuke ne èine samo rðavi ljudi”.

Majk Ric, bivši armijski islednik, kaže da u zatvoru poput Abu Graiba treba da budu pristuni i psihijatri, baš zato da bi spreèili da stražari izgube svoj moralni kompas.

“U vojnoj školi gde se uèi kako preživeti, pružati otpor i uspešno pobeæi, pshijatar je deo nastavnog osoblja. I nije tu samo za obuku ljudi u preživljavanju zatvora. Tu je da kod svih ostalih obuzda oseæanje da kada dobiju moæ i ovlašæenja mogu da rade drugima šta god im padne na pamet”, istièe Ric.

Hejni dodaje da je takvo ponašanje naroèito prisutno u ratnom okruženju, gde se neprijatelj demonizira i dehumanizuje da bi vojnici bili što bolji ratnici.

XS
SM
MD
LG