Linkovi

Razgovor sa senatorom Bajdenom - 2004-05-07


Po oceni senatora Bajdena, vodeæeg demokrate u Odboru za spoljnopolitièke odnose, za Evropu -- dok teži sve samostalnijoj ulozi -- i dalje je od vitalnog interesa partnerstvo sa Amerikom. Bez Sjedinjenih Država kao katalizatora, Evropa nije mogla da reši krizu na Balkanu, kaže Bajden:

“Mene èesto otpužuju da sam predsednika Klintona ubedio da Amerika treba da se mnogo više angažuje u balkanskoj krizi. Ali u to vreme evropske zemlje su bile zaokupljene problemima, koji su smatrani od prioritetnijeg znaèaja, tj. apsorbovanjem promena nastalih posle pada Berlinskog zida. Bez amerièkog voðstva evropske zemlje ne bi bile u stanju da spreèe genocid na Balkanu. Uloga Amerike bila je pozitivna. Dok sam se energièno zalagao za intervenciju na Kosovu seæam se da me predsednik Klinton pitao “šta æe da kažu Francuzi”? Odgovorio sam: “Kreni i oni æe nas slediti, jer ne mogu a da tako ne postupe.”

Džoa Bajdena smo posle predavanja upitali da li je Balkan konaèno stabilan?

“Smatram da je mnogo stabilniji, ali da još uvek treba obaviti dosta posla. Shvatam da je to veoma krupan zadatak za Evropu. Sve dok Balkan ne bude u potpunosti integrisan u Evropu, u Evropi neæe biti mira niti bezbednosti. Naravno, mnogo je lakše na to ukazivati nego to i postiæi, jer zadatak nije nimalo jednostavan. Meðutim, proces je u toku. Bilo je napredovanja i nazadovanja. No od sredine 1990-tih za svaki korak nazad, ostvarena su tri koraka napred. Biæe potrebno još mnogo rada da se ostvari integracija. No, biæe to takoðe proba za evropsko jedinstvo i ispit sposobnosti Evrope da taj cilj postigne bez pomoæi Sjedinjenih Država. Lièno verujem u uspeh, i optimista sam”.

Kakve su posledice skandala sa zlostavljanjem iraèkih zatvorenika?

“Ne mogu u potpunosti da odgovorim na to pitanje, jer ovih dana nisam bio u vezi sa svojim partnerima na Bliskom Istoku, ali teško da te posledice nisu porazne po naš ugled na Bliskom Istoku, ali i u Evropi. Takoðe smatram da su naše trupe u Iraku, koje niti veruju niti se slažu sa tavkim metodama, sada izložene još veæoj opasnosti. Veoma je važno da što pre utvrdimo ko je šta uradio, ko je odobrio, naredio ili nije obratio pažnju na metode koje su upotrebljene. Odgovorni treba što pre da budu kažnjeni, ali ne u znak odmazde -- koja uzgred reèeno smatram da bi bila opravdana -- veæ da bismo pokazali celom svetu da naša politika odražava naše vrednosti.

“Danas ste rekli da još uvek postoji moguænost da se stvari poprave u Iraku?”

“Verujem da je to moguæe, ali naša politika treba takoðe da se izmeni. Smatram da sve treba da bude mnogo više usredsreðeno na Irak, a ne nas. Trebalo bi da sa predstavnikom UN-a Brahimijem razmotrimo kako da se što pre održe izbori kojima bi se dao glas Iraèanima i legitimnost prelaznoj vladi, kao i legitimnost stranim trupama zaduženim za bezbednost zemlje.”

“ Po vama, od vitalnog je interesa Evropljana da se angažuju u Iraku”.

“Ja ne krivim Evropljane što su rezervisani. No, smatram ukoliko izbije graðanski rat u Iraku, poveæaæe se izgledi za radikalizaciju Muslimana u Evropi. Turska bi takoðe mogla da bude uvuèena u sukob sa Kurdima. Nemaèka i druge evropske zemlje bile bi suoèene sa problemom izbeglica. I, ukoliko stvari izmaknu kontroli i Iran se ukljuèi, i možda doðe do poremeæaja u snabdevanju naftom, sve bi to mnogo teže pogodilo Evropu nego Ameriku. Pored toga, neuspeh u Iraku stavio bi taèku na pokušaj demokratizacije i modernizacije dela sveta koji -- u to smo svi uvereni -- mora da se ukljuèi u 21. vek. ”

XS
SM
MD
LG