“Proširenje Unije je veoma znaèajno pitanje za Rusiju. I mi smo sve do prošlog utorka vodili intenzivne razgovore sa Moskvom. Oni su voðeni na najvišem nivou - izmeðu ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Evropske komisije, Romana Prodija. Ruska strana je prihvatila da proširi postojeæi sporazum o partnerstvu sa Evropskom Unijom na svih deset novih èlanica. To kratko reèeno znaèi da Moskva priznaje istoène granice Evropske Unije koje su sada odreðene istoènim granicama baltièkih zemalja. Rusija je sve do nedavno bila veoma ambivalentna prema ulasku baltièkih zemalja u evropski blok, naroèito zbog pitanja statusa ruske manjine u tim zemljama. No, zahvaljujuæi dogovorenom proširenju pomenutog sporazuma dalje smo uèvrstili stabilnost Evrope. Rusija takoðe ceni prednosti koju donosi olakšan pristupom tržištima proširene Unije koja je, inaèe, njen glavni trgovinski partner. Preko pedeset odsto ruskog izvoza plasirano je na evropskom tržištu i obrnuto preko pedeset odsto ruskog izvoza usmereno je ka Evropskoj Uniji. Rusija je time postala jedan od naših najvažnijih suseda. “
“Da li postoji opasnot da Evropa i Amerika postanu rivali?”
“Poèetak izgradnje Evropske Unije zapoèet je u transatlantskim okvirima i uz èvrstu podršku Sjedinjenih Država. Mi želimo da se to i nastavi. Mi želimo da Evropa ekonomski, politièki i odbrambeno bude snažan deo transatlantskog partnerstva. To je koncept koji su obe strane poslednjih 50 i više godina. Evropljani bi želeli da se taj zajednièki cilj i put održi i nadalje. Evropska Unija veruje u multilateralne institucije i ogranièenu suverenost, dok Amerikanci zaziru od krnjeg suvereniteta.
Da li je na pomolu sukob?
“Naši narodi su nažalost morali da proðu dva svetska rata i teški rat izmeðu Nemaèke i Francuske u 19. veku, pre nego što su došli do zakljuèka da je potrebno da se udruže, odreknu dela suvereniteta i uspostave zajednièke institucije. Sjedinjene Države kao jedini hegomon u svetu i zbog statusa supersile koji uživaju teško prihvataju bilo kakva ogranièenja u smislu meðunarodnih institucija, meðunarodnih pravila, meðunarodnog partnerstva. Lièno smatram da greše. Mi svi pre svega živimo na jednoj planeti. Globalizacija je èinjenica koja se ne može ni zanemariti niti promeniti. U takvim uslovima je neodrživo da uvodimo dve vrste standarda. Jedna pravila za Sjedinjene Države a druga za sve ostale zemlje. To samo stvara antagonizme, polarizaciju i negativan odnos prema zemlji koja zbog nadmoæi svoja pravila nameæe drugima. Naèin na koji se ušlo u rat Irakom samo je pojaèalo postojeæe antagonizme. No, hteo bih da dodam da nesporazumi i nesuglasice nisu dovele do mržnje prema Sjedinjenim Državama, veæ ljutnje prema politici koju malo ko podržava u Evropi i šire u svetu. Iako Evropa namerava da izgradi sopstveni bezbednosni sistem, cilj je da on bude u partnerstvu a ne rivalitetu sa Sjedinjenim Državama. “