Koliko puta vam se dogodilo da vam neki prenosni uredjaj u otsudnom trenutku saopšti da je ispraznio baterije? Kada se to jednom desilo doktoru Krišni Palemu, sa Instituta za tehnologiju, u Džordžiji, on se zamislio. Kompjuterski èipovi konstruisani su tako da obavljaju ono što su za nas smrtnike beskrajno precizne kalkulacije, sa desetinama i stotinama mesta iza decimalne zapete. Šta bi bilo, razmišljao je on, kada bi èipovi radili sa približnim rezultatima, kada bi procenjivali, umesto da izraèunavaju sve do u tanèine? Kao prvo, trošili bi manje struje. U sadašnjim èipovima, najosnovniji deliæi informacija su nule i jedinice. U èipu koji pokušava da konstruiše doktor Palem, neko elektronsko kolo može da predstavlja jedinicu ili nulu, ali ne sa stopostotnom verovatnoæom. To ipak ne znaèi da bi takav èip bio nepouzdan za manje precizne aplikacije, od kojih veæinu koristimo svakodnevno. S druge strane, èip koji daje približne rezultate možda bi produžio važenje takozvanog Murovog zakona, prema kome se kapacitet èipova udvostruèava svakih 18 meseci. Ako bi èipovi radili samo približno taèno, to znaèi da bi mogli da obavljaju više kalkulacija u jedinici vremena. Doktor Palem kaže da su neki preliminarni eksperimenti pokazali uštedu energije ne za oèekivanih 30 do 40 puta, veæ za vrtoglavih 1000 puta! Nije neobièno da su proizvodjaèi èipova IBM i Intel veæ naèuljili uši prema ovoj neobiènoj ideji. (Ðorðe Putiæ)