“ Veoma me je iznenadilo da je nedavna poseta vladike Artemija Vašingtonu, u svetlu nasilja na Kosovu u martu ove godine, ta poseta imala daleko veæi odjek nego što sam ranije oèekivao. Mnogi u Vašingtonu su smatrali da je posao u vezi sa Kosovom uspešno obavljen, dok nas sve nije šokiralo nedavno nasilje, koje je pokazalo da je Kosovo i dalje veoma nestabilno i da u njemu vlada nasilje, koje dolazi od strane onih koje su SAD podrzavale tokom intervencije Nato-a, 1999. U Vašingtonu se, u svetlu amerièkih vojnih obbaveza širom sveta, postavlja pitanje kako se uhvatiti u koštac sa novonastalom situacijom na Kosovu. Mogu da kažem da se sada ukazuje moguænost da se to pitanje preispita i redifiniše u odnosu na ranije stvove, odnosno da se uoèi da Srbija ima legitimne interese i zabrinutosti u toj pokrajini. Moram da ukažem da SAD još uvek nisu suštinski izmenile svoju politiku prema Kosovu. Ako pogledate nedavne rezolucije u Kongresu, još uvek se stièe utisak naklonosti prema Albancima i zagovaranja nekog vida nezavisnosti, mada se sada daleko više naglašava ispunjavanje standarda, pre utvrdjivanja konaènog statusa pokrajine. “
Kakve korake bi mogao da preduzme Beograd u oèekivanju daljeg razvoja situacije na Kosovu?
“ Glas Beograda se ponovo bolje èuje u Vašingtonu. Predlozi o veæoj zaštiti Srba na Kosovu dobijaju na zamahu. Aktivno se razmatra predlog o kantonizaciji ili sistemu enklava, koji je još ranije izneo profesor Dušan Batakoviæ. Èinjenica da se pitanje decentralizacije aktivno razmatra, i da stièe podršku ovde u Vašinigtonu, a još više u Evropskoj uniji, svakako je pozitivan znak u pravcu uspešnog rešenja kosovske jednaèine, a zatim i smanjenja broja stranih trupa u pokrajini. Dakle, svakako je u toku proces preispitivanja, ali do fundamentalne promene gledišta Vašingtona u odnosu na Kosovo, kao što sam rekao, još nije došlo.“
Kakav stav se može oèekivati od SAD u pogledu kosovskog pitanja?
Glavna stvar koju bi trebalo da uoèe sve strane, ukljuèujuæi Vašington i Beograd, je da inicijativu još uvek imaju ljudi predani nasilju na Kosovu, koji smatraju da se nasiljem može postiæi nezavisnost te pokrajine i stvoriti etnièki èist prostor. Vašington, kao i Beograd, bi trebalo da problem nasilja na Kosovu razmotre u kontekstu globalnog terorizma. Uzimajuæi u obzir amerièku zabrinutost u pogledu medjunarodnog terorizma, Beograd bi trebalo da daleko kategoriènije identifikuje nasilje na Kosovu kao terorizam i tu oznaku bi trebalo da prihvati i Vašington. Treba shvatiti da neæete dobiti ono što želite ako tražite samo ono što je druga strana spremna da vam pruži u datom trenutku. Uspešnu diplomatiju karakterišu upornost i agilnost, kao i postojano ukazivanje na rešenja od obostranog interesa. Lièno smatram da je nasilje na Kosovu terorizam i da bi takvu poruku trebalo jasno uputiti Vašingtonu, u èijem je interesu, kao i u interesu medjunarodne zajednice, da se terorizam obuzda. “