“ Bilo je dosta izvještaja i u medijima – kako na Balkanu, tako i u Zapadnim glasilima – o regrutnim aktivnostima Al Kaide u regionu. Balkan je vrlo privlaèan za Al Kidu, naroèito zbog toga što nije dio persijskog zaliva i što se pripadnici Al Kaide regrutovani na Balkanu etnièki i izgledom veoma razlikuju od stereotipa pripadnika te mreže. Al Kaida pokušava da se prilagodi u razlièitim regionima i nastoji da iskoristi slabosti tih podruèja. Tako da sada kad su evropske i amerièke aktivnosti u borbi protiv Al Kaide djelom veæ skoncentrisane na etnièki stereotipne Al kaidine regrute, Al Kaida nastoji da to promjeni. Ako se sjeæate, prije dvije godine u Èikagu uhapšen je Hoze Padilja – koji nije Arap, veæ Portorikanac. Tako da Al Kaida traga za razlièitim regrutima, pogotovo u Evropi. Stoga, Balkan je idealna lokacija, jer su instutucije na Balkanu slabe, korupcija je jako izražena i to omoguæava organizacijama poput Al kaide da puste korijenje. “
Ukazujete na slabost institucija kao problem. Koliko je zajednica Srbije i Crne Gore, s obzirom na to da je ne tako davno formirana i da još nisu sve državne institucije ustanovljene – izložena uticaju meðunarodnih teroristièkih grupa ?
“ Mislim da je prvi i osnovni problem bezbjednost granica. Moguænost ne samo teroristièkih grupa, veæ i elemenata organizovanog kriminala da koriste tranzitne puteve kroz Zapadni Balkan, za promet svega – od lakog naoružanja i ljudskih biæa do moguæe – oružja za masovno uništeje – mora da izaziva zabrinutost. Taj problem zahtijeva proaktivnu pažnju Evropske Unije i SAD. To je neophodno, zbog osovina koja spaja terorizam i organizovani kriminal. Koliko nam je poznato ta spona još ne funkcioniše na Balkanu – ali postoji realna opasnost da se to desi. Moramo obratiti pažnju na takozvane slabe države – koje su potencijalno plodno tle – ne samo za organizovani kriminal, veæ i za katastrofalan potencijal širenja oružja za masovno uništenje. “
U proštlogodišnjem izvještaju Havijera Solane reèeno je, ukoliko dobro pamtim da više od 60 odsto prometa heroina u Evropi kontroliše albanska mafija, a premijer Srbije Vojislav Koštunica je u nedavnom intervjuu ustvrdio da je Kosovo leglo terorizma na Balkanu. Da li ima osnova za takvu tvrdnju ?
“ Moje viðenje Kosova je da ono predstavlja entitet sa slabim institucijama, koji bi strani elementi mogla da iskotriste bilo kao baznu oblast, bilo kao mjesto za obuku. Kosovo je geografski posmatrano, na vrlo atraktivnoj lokaciji – na granici Evropske Unije koja se širi i ako teroristi ili organizovani kriminal uspiju da iskoriste slabost kosovskih institucija – stvori æe kanale za ulazak u evropske zemlje. To bi trebalo da zabrine, ne samo Vašington, veæ i evropske države. “
Koliko se po vašem mišljenju terorizmu i organizovanom kriminalu države Balkana mogu efikasnije suprotstaviti regionalnom saradnjom i šta bi Evropska unija i SAD trebalo da urade da borba ptrotiv teriorizma i kriminala na Balkanu bude uspješnija ?
“ Mislim da vrlo važno znati da su se države regiona tokom protekle decenije pretežno oslanjale samo na sopstvene snage u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. Èinjenica da je Zapadni Balkan uglavnom tranzitno podruèje, govori o neophodnosti regionalne saradnje i zajednièkog djelovanja država regiona u sadejstvu sa aktivnostima koje veæ na planu borbe protiv širenja zabranjenog oružja – recimo – èine Sjedinjene države sa svojim evropskim i azijskim saveznicima. Države zapadnog balkana mogu saraðivati u kontroli granica, razmjeni obavještajnih podataka i na taj naèin mogu biti od velike koristi za evroatlansku bezbjednost. “