Linkovi

NASA proverava Ajnštajnovu teoriju o zakrivljenosti prostora - 2004-04-21


Èetrdeset pet godina pošto je prvi put zamišljena, Gravitaciona sonda B najzad æe pokušati da izvrši najpreciznije do sada merenje u svemiru. Engleski fizièar iz 17. veka Isak Njuton smatrao je da je gravitacija sila koja kojom dva objekta deluju jedan na drugi momentalno, bez obzira na njihovu medjusobnu udaljenost. Medjutim, nemaèki fizièar 20. veka, Albert Ajnštajn, odbacio je tu teoriju tvrdeæi da ništa nije brže od svetlosti, a da bi svetlost stigla od jednog do drugog objekta potrebno je neko vreme. Umesto toga, kako kaže fizièar sa univerziteta Stenford, Frensis Everit, Ajnštajn je objašnjavao gravitaciju na sasvim drugaèiji naèin:

”Da skratimo prièu, Ajnštajn je shvatio da se na gravitaciju više ne može gledati na Njutonov naèin, veæ kao na silu koja iskrivljava prostor i vreme.“

Zamislite neku veliku, tešku loptu na krevetskom madracu. Težina lopte stvara udubljenje na sredini madraca, pa svaki objekat koji se postavi blizu nje teži da se skotrlja ka lopti. Ajnštajn je takodje smatrao da objekat koji se okreæe ima još jednu vrstu uticaja na prostor i vreme - kako to objašnjava fizièar iz Kalifornijskog tehnološkog instituta, Kip Torn:

”Obrtanje zemlje, sunca ili bilo kog nebeskog tela povlaèi prostor oko sebe, slièno vrtlogu tornada. Ali to nikada nismo mogli da ustanovimo. Bilo je nekih nagoveštaja u posmatranjima, ali niša što bi bilo merljivo.“

Da bi izmerili moguæe savijanje prostora i vremena, fizièari Torn i Everit su, zajedno sa drugim nauènicima, konstruisali Gravitacionu sondu B, koja æe biti što je moguæe èvršæe ukoèena u prostoru. U tome æe joj pomoæi èetiri najpreciznija žiroskopa koja su ikada napravljena. Žiroskopi su uredjaji sa zamajcem koji se okreæe velikom brzinom, održavajuæi tako stabilnost svemirskih letelica. U ovim žiroskopima okreæu se savršeno okrugli i glatki zamajci, velièine ping-pong loptice, napravljeni od stakla presvuèenog metalom nobijumom. Zahvaljujuæi tome, žiroskopi æe održavati satelit u potpuno nepomiènom položaju u odnosu na jednu udaljenu zvezdu. Bilo kakvo pomeranje u odnosu na nju predstavljaæe dokaz da je prostor oko zemlje zakrivljen, kako objašnjava fizièar Kip Torn:

”Zakrivljenost prostora oko zemlje uticaæe na pomeranje ose žiroskopa, kao što se menja položaj slamke koja plovi niz reku. Pošto voda u matici reke teèe brže nego kraj obale, slamka menja pravac. Isto se dogadja i ovde - prostor se kreæe brže oko zemlje nego dalje od nje, pa æe osa oko koje se kreæe žiroskop promeniti ugao.“

Nauènici oèekuju da æe to pomeranje ose žiroskopa biti veoma malo - deseti deo debljine ljudske vlasi za godinu dana. Ipak, detektori na satelitu moæi æe to da registruju. Bilo je potrebno da prodje 45 godina i sedam odlaganja da bi se došlo do lansiranja sonde. Ciljevi ovog eksperimenta nekima se èine nepraktiènim, ali kako kaže inženjer sa univerziteta Stenford, Bred Parkinson, isto se govorilo u 19. veku za Maksvelove zakone o elektricitetu i magnetizmu:

”Fizika otkriva fundamentalne zakone i retko se dešava da tekuæa generacija ima neke neposredne koristi od njih. Korist imaju sinovi i unuci. Zato mislim da ovo radimo za naše unuke.“

Satelit Gravitaciona sonda B kružiæe oko zemlje 16 meseci. Ako njegovi žiroskopi ne budu promenili položaj ose to æe znaèiti da æe teroretièari fizike morati da poènu da razmišljaju o nekom drugom naèinu objašnjavanja gravitacije i oblika prostora.

XS
SM
MD
LG