Kada prolazite pored ogledala najverovatnije æete baciti pogled kako bi videli svoj odraz u njemu. Kao vrsta, mi ljudi imamo istanaèan oseæaj za samosvest. Isto se može reæi i za velike primate, kao što su šimpanze i gorile. Meðutim, nedavna studija pokazala je da i vrste koje ne pripadaju grupi primata, recimo delfini, spadaju meðu one koji vole da se ogledaju.
«Prepoznavanje svog lika u ogledalu, jedna od retkih osobina u životinjskom svetu, sada je otkrivena i kod delfina. To je veoma važno jer smo u prošlosti uspevali to da dokažemo samo kod primata, ljudi i velikih majmuna. Manji majmuni i ostale vrste nisu pokazivale ovu sposobnost. A to što smo je pronašli kod delfina, koji uopšte ne spadaju u primate, zaista je velika prièa», kaže Dajen Rejs, iz laboratorije za prouèavanje mora «Ozborn».
U ovom istraživanju, testirana su dva mužjaka delfina Presli i Teb. Njih dvojica su bili smešteni u bazen sa reflektujuæim staklom u akvarijumu u Bruklinu, u Njujorku… svaki je bio obeležen ne toksiènim crnim mastilom, a njihovo ponašanje – iznenaðujuæe. Delfini su se uvijali kako bi u staklu videli oznake na svojim telima. Oznake su u razlièitim periodima bile na razlièitim delovima tela, ali želja delfina da se ogledaju nije se smanjivala.
«Prikaz ovakvog napretka u sposobnosti kognitivnog zakljuèivanja, da životinje sa dva veoma razlièita mozga i razlièitom evoluciijom mogu da ostvare isti zadatak, kao što je prepoznavanje sebe u ogledalu, sugeriše da bi možda trebalo da u novom svetlu ispitamo naše teorije o evoluciji inteligencije», dodaje Dajen Rejs.
Struènjaci još uvek ispituju da li ovo nedavno otkriæe samosvesti kod delfina znaèi i da su oni sposobni za još apstraktnije nivoe kognitivnog razmišljanja.