Na Bliskom Istoku su sve veæi zahtevi za sprovoðenjem reformi. To je bilo oèigledno i na nedavnoj konferenciji posveæenoj arapskim reformama održanoj u Aleksandriji u Egiptu. Na kraju skupa, usvojena je takozvana Aleksandrijska deklaracija u kojoj se ukazuje na neophodnost i hitnost sprovoðenja reformi. U istom dokumentu se navodi da arapske zemlje pored stranaka razlièitih ideologija, moraju da formiraju demokratski izabrana zakonodavna tela, nezavisno sudstvo i ustavno zasnovan mehanizam nadzora rada vlasti. Aleksandrijska deklaracija takoðe poziva na uvoðenje “slobode izražavanja, posebno medija, i zaštitu ljudskih prava na osnovu meðunarodnih konvencija, naroèito u pogledu prava žena, dece i manjina”. Ismail Siraj El-Din je direktor Aleksandrijske biblioteke, u kojoj je održana konferencija. Internetska novinska agencija Islam-on-lajn navodi da je El-Din ukazao da je “arapskom svetu oèajnièki potrebno da se okrene dalekosežnim reformama kako ne bi bio izolovan od ostalog sveta koji ga okružuje”. Vlade u nekim arapskim državama su poèele da preduzimaju reformske korake. Meðutim, po reèima portparola Državnog sekretarijata Rièarda Bauèera, arapski svet u celini pokazuje oèigledan interes za reforme:
“U regionu, reklo bi se, ulažu se stvarni napori za pronalaženje najboljih naèina za osavremenjivanje privrede, društva i politièkog sistema. Takva nastojanja èesto su plod internih napora i mi nameravamo da podržimo svako nastojanje koje vodi reformi i modernizaciji”, rekao je Bauèer.
Arapski reformatori pozdravljaju iskazanu podršku, istièe Osama Gazali Harb iz Egipta, jedan od tvoraca Aleksandrijske deklaracije. Po njegovim reèima, podrška Sjedinjenih Država i drugih demokratija idejama iznetim u deklaraciji, može samo “dalje da ojaèa i promoviše sadašnje kretanje ka reformama”.