Privatne kompanije danas angažuju penzionisane generale i bivša vojna lica, èije usluge prodaju radi profita. Tu, takozvanu, “privatnu vojnu industriju” – èija vrednost se meri u milionima dolara - èini na hiljade firmi i na desetine hiljada zaposlenih širom sveta. Struènjaci ukazuju da je takav proces, uslovno reèeno “privatizacije”, zapoèeo pre desetak godina, a da je vrhunac doživeo u Iraku. Prema ekspertima, amerièke potrebe za uslugama privatnih bezbednosnih kompanija poveæane su desetostruko od prvog rata u Persijskom zalivu. Tokom 1991. Na svakih 100 pripadnika amerièkih oružanih snaga dolazio je samo 1 pripadnik privatnih firmi. U današnjem Iraku, taj odnos je 1 pripadnik “privatne vojne industrije”, na 10 vojnika regularnih amerièkih snaga. Dag Bruks, predsednik udruženja Meðunarodne mirovne operacije, organizacije koja zastupa kompanije “privatne vojne industrije”, ukazuje da SAD moraju da se oslanjaju na privatne resurse kako bi mogle da efektivno obavljaju mirovne operacije širom sveta.
“Tokom 90-ih koristili smo privatne kompanije kao podršku mirovnim operacijama u Liberiji. Tamošnja situacija nije predstavljala znaèajno politièko pitanje, koje bi opravdalo slanje amerièkih oružanih snaga, pa su umesto toga angažovane privatne kompanije, koje zapošljavaju bivše vojnike, koji su bili u stanju da budu efikasni mirotvorci. To ne bi bilo moguæe bez privatnih kompanija.”
Meðutim, Piter Singer, iz Brukingsovog instituta u Vašingtonu smatra da upotreba privatnika pruža moguænost amerièkoj vladi da interveniše u konfliktima za koje nema podršku javnosti.
“U velikom broju sluèajeva te kompanije se angažuju da obave tajne operacije koje javnost ne bi prihvatila, kao što se – navodno – upravo dogaða u Kolumbiji.”
Oko 400 radnika privatnih kompanija za bezbednost trenutno se nalazi u Kolumbiji, gde u džunglama te zemlje obavljaju opasne i pokatkad smrtonosne akcije u borbi protiv narko-mafije. Prošle godine su, na primer, kolumbijski pobunjenici, pripadnici takozvanih Revolucionarnih oružanih snaga, poznatih kao FARK, oborili avion u kome su se nalazili radnici kompanije CMS. Pilot je nakon toga pogubljen, a pobunjenici i dalje u zarobljeništvu drže Marka Gonsalvesa. Sanho Tri, iz Instituta za politièke studije u Vašingtonu, ukazuje da, uprkos tome što brojni radnici tih privatnih kompanija u stvari sprovode ciljeve amerièke politike u zonama sukoba, oni ne uživaju istu zaštitu kao pripadnici redovnih oružanih snaga.
“Svi smo, na primer, èuli za redova Džesiku Linè, koja je pripadnih regularnih snaga i èija prièa je prigrabila medijsku pažnju. Meðutim, kada se dogodi da budu napadnuti ili zarobljeni radnici privatnih kompanija, onda ih mediji i Kongres uglavnom zaborave.”
Piter Singer ukazuje da nedostatak državne kontrole nad privatnim kompanijama i njihovim radnicima otežava pronalaženje odgovornih, kada doðe do prekršaja, pošto se na njih ne odnose ni amerièki ni meðunarodni zakoni o ratovanju. Takva situacija se, na primer, dogodila krajem 90-ih kada su neki od radnika privatne amerièke kompanije DynCorp (Dajnkorp), koja je bila angažovana da obuèava bosansku armiju, bili optuženi da su trgovali seksualnim robljem. Optužena lica su otpuštena, ali im nikada nije bilo suðeno za te zloèine. Piter Singer naglašava da je neophodno regulisati tu oblast kako se takvi sluèajevi više ne bi dogaðali.
“U pitanju je industrija kao i svaka druga i tu nema nièeg pogrešnog. Jedina je razlika što je to mnogo znaèajnija oblast, koja deluje u domenu bezbednosti i ratovanja, a koja nije zakonski regulisana. U današnjem svetu u kome je sve regulisano – od bankarstva do sadržaja kolaèa – apsurdno je da mi ne regulišemo ratovanje.”
Uprkos opasnostima, analitièari ukazuju da vojska ima koristi od privatnih kompanija. Oni, meðutim, naglašavaju da država mora pažljivo da odabere koje oblasti æe otvoriti za privatnike, a koje neæe i ukazuju da bi na takav naèin bila stvorena ravnoteža u kojoj vlasti imaju koristi koje pružaju privatne kompanije dok, istovremeno, izbegavaju zamke koje može da predstavlja industrija koja nije zakonski regulisana.