Svet je pre godinu dana gledao kako Iraèani uz pomoæ amerièkih vojnika ruše kip bivšeg diktatora Sadama Huseina u centru Bagdada, kada su prestonicu preuzele koalicione snage.
Osloboðeni Iraèani su 9. aprila, 2003, srušili gotovo sve Sadamove statue u Bagdadu. Hiljade Iraèana su tog dana slavile na ulicama prestonice. Bilo je i onih koji su pljaèkali i palili vladine zgrade povezane sa dotadašnjim režimom. Televizijski tehnièar CNN-a, Džerard Kejn, bio je u centru Bagdada kada je grad osloboðen.
“Ulice kojima sam vozio, bile su pune ljudi koji su slavili i izgledalo je da su svi veoma dobro raspoloženi, puni nade i optimizma.”
Meðutim, Kejn objašnjava da se slavlje ubrzo pretvorilo u nasilje.
“Kuæe su gorele, ljudi su bili naoružani i odnosili su sve što bi im došlo do ruku. To je za mene verovatno bio najopasniji period rata. Došlo je do anarhije, a to je najgora situacija u kojoj možete da se naðete, u kojoj je sve moguæe. Dva ili možda tri sata, ljudi su slavili, dok smo se mi vozili doslovno do samog centra grada. To je ubrzo prestalo i onda je poèelo pljaèkanje i paljenje i ludilo.”
Neki Iraèani su koristili situaciju, da bi pljaèkali i ubijali svoje zemljake iz osvete. Svega nekoliko dana pošto su koalicione snage preuzele kontrolu nad prestonicom, stopa ubistava se dvadesetostruko poveæala. Oèekivalo se da æe iraèki vojnici da pruže žestok otpor da bi zadržali kontrolu nad Bagdadom, ali se to nije dogodilo. Mnoge ljude u arapskom svetu je zaprepastilo koliko je brzo Bagdad pao. Meðutim, šefa Katedre za politièke nauke Libansko-amerièkog univerziteta u Bejrutu, Samija Barudija, to nije iznenadilo.
“Više sam bio prijatno iznenaðen, nego šokiran. Tada ste, svakako, mogli da uoèite da su postojali nekakvi izgledi da doðe do prelaza na demokratiju. Meðutim, ono što u suštini sada vidite jeste to da cela zemlja izgleda kao da je u haosu, što vas navodi da sve ono prethodno radovanje posmatrate iz druge perspektive.”
Sada, godinu posle pada Bagdada, poboljšane su javne službe, nove iraèke bezbednosne snage se obuèavaju i rasporeðuju, a poèeo je prenos vlasti na Iraèane koji treba da se završi do 30. juna. Meðutim, kao što je poznato, spor koalicije i popularnog šiitskog sveštenika je tokom prošle nedelje podstakao novi bunt na podruèjima južno i istoèno od Bagdada. Istovremeno, snage lojane Sadamu Huseinu su iskoristile šiitski bunt da krenu u novu ofanzivu zapadno od prestonice. Posledica toga su neke od najtežih borbi otkako je koalicija uèvrstila kontrolu nad Irakom tokom protekle godine. Portparol 22-oèlane Arapske lige, Hosam Zaki, kaže da je situacija u Bagdadu veoma razlièita od one pre jedne godine, ali da se nije poboljšala koliko su se ljudi nadali.
“Rekao bih da je ovaj rat koji se dogodio pre godinu dana i dostigao vrhunac padom režima 9. aprila, bio veliki zemljotres za ceo region. Meðutim, situacija u samom Iraku, koji je bio poprište rata, nije se poboljšala onoliko koliko su se ljudi nadali.”
Uprkos problemima u Iraku i novom talasu nasilja, najviši amerièki zvaniènici, meðu kojima je i predsednik Buš, ukazuju da neæe promeniti plan za prenos suvereniteta na iraèku Prelaznu vladu 30. juna. Ta vlada æe imati i zadatak da organizuje izbore u roku od šest meseci. Meðutim, oèekuje se da koalicione vojne snage ostanu u Iraku - bar dok se ne održe izbori - i pokušaju da obnove red i omoguæe Iraèanima da preuzmu potpunu kontrolu nad svojim životom i buduænošæu.