Savetnica za nacionalnu bezbednost predsednika Buša, Kondoliza Rajs, izjavila je da je predsednikova administracija razumela znaèaj opasnosti od teroristièke mreže “Al kaide” i pre teroristièkih napada u Sjedinjenim Državama 11. septembra. Rajsova je to rekla pred specijalnom nezavisnom komisijom koja istražuje okolnosti pod kojima je došlo do napada 11.septembra, o èemu izveštava novinar Glasa Amerike, Meredit Bjuel.U svom uvodnom izlaganju, Kondoliza Rajs je ukazala èlanovima komisije da Sjedinjene Države decenijama nisu na odgovarajuæi naèin uzvraæale na sve veæu opasnost od terorizma. Savetnica za nacionalnu bezbednost je meðutim posvedoèila da je pre septembarskih napada administracija predsednika Buša razvila prvu veliku strategiju politike nacionalne bezbednosti s ciljem da eliminiše teroristièku mrežu “Al kaidu”.
“Predsednik Buš je shvatio opasnost i razumeo znaèaj svega toga. Jasno nam je rekao da ne želi da uzvraæa na pojedinaène napade Al-kaide. Rekao mi je da je umoran od hvatanja muva.”
Kondoliza Rajs je svedoèila posle optužbi koje je izneo bivši glavni savetnik Bele kuæe za kontraterorizam, Rièard Klark, koji je pred specijalnom komisijom prošlog meseca ustvrdio da terorizam nije imao najhitniji prioritet u administraciji predsednika Buša sve do napada 11. septembra.
“Moje gledište je da mi ova administracija, dokle god me je slušala, ili nije verovala da tu postoji urgentan problem ili nije bila spremna da dejstvuje kao da se radi o urgentnom problemu.”
Kondoliza Rajs je èlanovima Komisije rekla da su se u nedeljama pre napada pojavili nekakvi “uznemirujuæi obaveštajni podaci”, ali je dodala da su oni bili “frustrirajuæe neodreðeni”. Savetnica za nacionalnu bezbednost je istakla strukturalne i zakonske probleme koji su spreèavali saradnju obaveštajnih agencija pre udara teroristièke organizacije Osame bin Ladena. Objasnila je da nije postojao nekakav “srebrni metak” ili jednostavno rešenje, koje je moglo da spreèi napade, dodavši da je cela zemlja bila “slepa” u pogledu nesreæe - pre nego što se ona dogodila. Tokom pretresa su obelodanjeni i detalji tajnog obaveštajnog izveštaja podnetog predsedniku Bušu 6. avgusta 2001, što je veoma neuobièajeno za javne pretrese. Na sasvim odreðeno pitanje, Kondoliza Rajs je otkrila da je naslov izveštaja glasio - kako je doslovno rekla - “Bin Laden odluèan da napadne unutar Sjedinjenih Država”. Èlan Komisije Bob Keri je rekao da se pomenuti izveštaj odnosi na istragu Federalnog istražnog biroa avionskih otmica, a Kondoliza Rajs je uzvratila da su upozorenja poslata celoj Federalnoj administraciji za vazduhoplovstvo.
“U duhu dalje deklasifikacije, evo šta je u memorandumu od 6. avgusta bilo reèeno predsedniku. Da Federalni istražni biro ukazuje da su modeli sumnjive delatnosti u Sjedinjenim Državama konzistentni sa pripremama otmice. To su reèi memoranduma koji je predstavljen predsedniku 6. avgusta.”
Kondoliza Rajs je odgovorila da je sve to provereno i da su preduzeti koraci širom Federalne administracije za vazduhoplovstvo putem cirkulara kojima se upozorava na otmice. “Ali kada ne možete ljudima da kažete gde bi do otmice moglo da doðe, pod kakvim okolnostima, mogu da vam kažem da bi najbolji protivotrov za ono što se dogodilo u tom pogledu bilo da se godinama unazad mislilo na ono šta bi moglo da se uradi, na primer, da se obezbede pilotske kabine. To bi imalo rezultat”, rekla je Kondoliza Rajs, objasnivši da su obaveštajni izveštaji o opasnosti u mesecima pre septembarskih napada, bili uglavnom usredsreðeni na zavere u inostranstvu, naroèito na Bliskom istoku. Savetnica za nacionalnu bezbednost je rekla komisiji da u izveštaju “nije pomenuta moguænost da bi teroristi mogli da upotrebe avione kao rakete”. Posle pretresa, potpredsednik Li Hamilton je odao Kondolizi Rajs priznanje za njeno svedoèenje.
“Doktorka Rajs je bila veoma jaka svedokinja, veoma dobro pripremljena. Rekao bih da joj nismo postavili nijedno pitanje koje bi je izbacilo s koloseka. Bila je veoma artikulisana.”
Kondoliza Rajs je veæ svedoèila pred komisijom na zatvorenom pretresu i Bela kuæa joj je sada dozvolila da svedoèi javno tek posle baraža kritika. Predsednik Buš i potpredsednik Èeni æe nastupiti pred komisijom bez prisustva javnosti. Komisija treba da podnese svoj izveštaj krajem jula, ali bi do njegovog javnog objavljivanja moglo da doðe kasnije, u zavisnosti od brzine kojom æe administracija predsednika Buša da deklasifikuje njegov sadržaj.