Linkovi

Kondoliza Rajs pred komisijom koja ispituje okolnosti teroristièkih napada 11. septembra. - 2004-04-01


Pod pritiskom javnosti – predsjednik Buš je dozvolio savjetnici za nacionalnu bezbjednost Kondolizi Rajs da javno svjedoèi pred komisijom koja ispituje okolnosti teroristièkih napada 11. septembra. Prethodno – bela kuæe je insistirala da Rajsova ne svjedoèi zbog sistema podjele vlastiNaèelo koje je Kondoliza Rajs navela kao razlog svog odbijanja da javno svedoèi pred komisijom koja istražuje okolnosti teroristièkih napada 11. septembra poznato je kao privilegija izvršne grane vlasti. Džon Vajt je professor politièkih nauka na Katolièkom, univerzitetu Amerike, ovde u Vašingtonu.

“Radi se o pravilu prema kome saveti koje predsednik dobija od svojih najbližih saradnika treba da budu poverljive prirode. Ukoliko im se dozvoli da svedoèe pre Kongresom, njihova uloga savetnika predsednika mogla bi da bude komrpomitovana”.

Takozvana izvršna privilegija ima korene u samoj prirodi amerièkog sistema vlasti. Zakonodavna grana vlasti, tj. Kongres ovlašæena je da donosi zakone i propise za vladu, izvršna grana je koncentrisana u funkciji predsednika koji je komandant oružanih snaga. Na èelu pravosudne grane je Vrhovni sud SAD. Ustav predvidja podelu vlasti kako ni jedna grana ne bi postala suviše uticajna. Medjutim, ono što ustav ne precizira je naèin na koji, u ovom sluèaju, predsednik i kongres uzajamno saradjuju.

“Ustav ništa ne kaže o takozvanoj izvršnoj privilegiji. Medjutim to je praksa koja se postepeno ustalila tokom niza godina”.

Prvi predsednik SAD, Džordž Vašington bio je ujedno i prvi šef države koji je odbio da obelodani neke informacije pred Kongresom. Radilo se o uputstvima amerièkim diplomatama u vezi sa jednim sporazumom sa Velikom Britanijom. Medjutim, termin izvršna privilegija prvi je upotrebio predsednik Dvajt Ajzenhauer 1954. godine. Predsednik Rièard Nikson je èesto koristio ovo naèelo u jednom sluèaju ne samo za svoje saradnike veè za sve vladine službenike. Kada je Nikson odbio da preda kongresu snimke svojih razgovora u ovalnoj kancelariji za vreme istrage afere Votergejt, Vrhovni sud je presudio protiv njega, što je bilo prvi put da najviše sudsko telo ogranièi izvršnu privilegiju.

“Ono što je Vrhovni sud tada rekao je da kada predsednik i njegovi saradnici razgovaraju o aktivnostima koje predstavljaju krivièna dela, izvršna privilegija ne može da ih zašititi”.

Profesor Vajt ukazuje da je Bušova administracija imala tendencija da vrlo široko tumaèi izvršnu privilegiju, što se odnosi i na sluèaj svedoèenja Kondolize Rajs. Seledeæi sporni sluèaj æe biti pitanje da li je komisija za energetiku, kojom predsedava potpredsednik Dik Èejni imala pravo da se pozove na izvršnu privilegiju I odbije da preda svoja dokumenta Kongresu. Vrhovni sud æe izreæi presudu u tom sluèaju u junu ove godine.

XS
SM
MD
LG