Otvarajuæi Konferenciju “Novi okvir za bezbjednost”, šef slovenaèke diplomatije Dimitrij Rupel rekao je da je stabilnost balkanskog regiona i dalje daleka i da na to opominje posljednji talas nasilja na Kosovu. Rupe je ocijenio da proces stabilizacuije Balkana neæe biti okonèan sve dok se sve države regiona ne budu prikljuèile evroatlanskim strukturama. Slovenija æe, rekao je Rupel, kao èlanica EU nastaviti da promoviše èlanstvo Balkanskih zemalja u Evropskoj uniji i NATO-u.. Rupel je rekao da je buduænost Kosova, bez sumnje najkompleksnije pitanje i da je problem konaènog statusa Kosova zasjenio dijalog Beograda i Prištine. Rupel je s tim u vezi posebno ukazao da je bez obzira na status – bilo da je nezavisno ili dio Srbije – Kosovo optereæeno lošim ekonomskim ambijentom, visokom nezaposlenošæu i slabošæu institucija sisema. Naglašavajuæi neophodnost dijaloga Prištine i Beograda, Rupel je rekao da bi prioritet meðunarodne zajednice trebalo da bude oèuvanje multietnièkog karaktera pokrajine. Slovenaèki šef diplomatije rekao je i da æe 2006. godina biti znaèajna i za odnose Beograda i Podgorice, istièuæi kako meðunarodna zajednica ne može iskljuèiti ni opciju dezintegracije državne zajednice Srbije i Crne Gore
Raspravom o zapadnom Balkanu dominirala je situacija na Kosovu. Visoki zvanièni EU Stefan Lene danas je rekao da je neophodno izvršiti istragu i sve poèinicie nedavnog nasilja u pokrajini izvesti pred lice pravde. Lene je rekao da su kosovski albanci frustruirani velikom nezaposlenošæu, èinjenicom da kosovski politièari, s obzirom na ogranièenu vlast nisu u moguænosti da ispunjavaju svoja obeæanja i najavama novog premijera Srbije o kantonizaciji Kosova.
Lene je stoga upozorio da se nasilje može ponovo desiti i pozvao meðunarodne i loklane instituceije da zajednièki djeluju kako ekstremisti na kosovu ne bi ostvarili svoje ciljeve. "Doktrina Standardi prije statusa ne može se zamijeniti doktrinom neredi prije statusa", rekao je Lene i pozvao na ubrzanu implementaciju demokratskih standarda, rekavši da rok za ocjenu dostignutih standarda ostaje polovina 2005. godine. Lene je rekao da je takoðe, neophodna decentralizacija Kosova, ali je odbacio svaku moguænost da se taj proces odvija na etnièkoj osnovi i naglasio da kantonizacija pokrajine nije dobro rešenje.
Pol Vilijams, profesor na ameripèkog univeriteta u Vašingtonu založio se za ubrzanje procesa odluèivanja o konaènom statusu Kosova, jer se samo definisanjem tog statusa može raèunati na odgovornost lokalnih lidera i ispunjenje demokratskih standarda, meðu kojima su i poštovanje prava manjina i povratak raseljenih. Vilijams je pozvao Sjedinjene države da sprijeèe podjelèu Kosova – uz ocjenu da bi za stabilnost regiona – najbolje bilo da i Kosovo i Crna Gora budu priznati kao nezavisne države.
Ambasador Srbije i Crne Gore Ivan Vujaèiæ je, reagujuæi na obraæanje Pola Viliojamsa, rekao je da ne bi trebalo odnose Srbije i crne Gore stavljati u kontekst rešavanja statusa Kosova. Vujaèiæ je rekao da ishitrena odluka o konaènom statusu Kosova ne bi donijela stabilnost – veæ da je to – kako je rekao recept za katastrofu. Vujaèiæ je naglasio da bi o statsu kosova trebalo odluèivati imajuæi u vidu i regionalni bezbjednosni kontekst.
Stiv Larabi iz Korporacije Rend ocijenio je da bi meðunarodna zajednica morala da se usprotivi podjeli Kosova jer bi kako je ocijenio to donijelo probleme regionu, posebno makedoniji. On je rekao da je najbolje moguæe rešenje za status kosova – da se ono stavi pod protektorat UN-a na odreðenio vrijeme - nekih 5 godina – a da mu se da uslovna nezavisnost. uslovi za puno priznanje državen nezavisnosti poi Larabiju bili bi poštovanje prava, izgradnja demokraksih institucija, vladavina prava i odbacivanje opretenzija prema susjednim državama, u prvom redu MAkedonije. Larabi je saglasan sa idejom da æe stabilnost Balkana najabolje garantovati èlanstvo država tog regiona u evropatlanskim, civilnim i vojnim institucijama.
Konferenciji je prisustvovao i crnogorski šef diplomatije Dragiša Burzan, koji je sa koordinatorom Pakta za stabilnost Jugoistoène Evrope Erhardom Busekom govorio na temu “Od samoodrživosti do evroatlanske integracije”.
Burzan je u razgovoru za Glas Amerike, ocijenio da æe, zarad stabilnosti na Balkanu, biti neophodno da Sjedinjene države i dalje ostanu prisutne u regionu, kao i da æe intenzivna i koordinirana saradnja Brisela i Vašingtona biti “kljuèni faktor” u procesu pokretanja svih balkanskih država ka evro-atlanskim integracijama.
Burzan je rekao i da jednogodišnje iskustvo državne zajednice, ukaziju na njenu nefunkcionalnost, istièuæi da vjeruje da æe “narod u èijim se rukama nalazi odluka o opstanku”, plebiscitarno potvrditi razdruženje Srbije i Crne Gore
Na konferenciji su govorili i šef hrvatske diplomatije Miomir Žužul, koordinator za me?unarodnu pomo? u Stejt Dipartmentu Karlos Paskual, politièki direktor austrijskog MIP-a Tomas Majer Harting, direktor Balkanske inicijative Amerièkog instituta za mir Danijel Server i drugi.