Na samitu Evropske unije u Briselu, posle usvajanja paketa mera za borbu protiv terorizma i obnove zastalih pregovora o Ustavu, okupljeni lideri su prebacili pažnju na posustalu evropsku privredu. Iz sedišta Evropske unije, u Briselu, izveštava novinar Glasa Amerike, Rodžer Vilkison.
Jedan od najvažnijih ciljeva država EU je da do 2010. stvore najdinamièniju i najinovativniju privredu, da bi pretekle SAD. Meðutim, države Evropske unije otežu sa sprovoðenjem ekonomskih reformi, koje su usvojene još pre 4 godine na samitu u Lisabonu i koje bi doprinele ostvarenju tog cilja. Jedan od razloga je to što se politièari plaše otpora biraèa prema strukturnim reformama, koje bi kratkoroèno mogle da dovedu do gubitka radnih mesta. Meðutim, ekonomisti tvrde da Evropa mora da sprovede te reforme, ako želi privredni rast. Predsednik Evropskog parlamenta, Pat Koks, smatra da nema smisla postavljajti visoke ciljeve, ako nema politièke volje da se oni ostvare. Koks ukazuje da je apsurdno da evropski privredni rast i dalje zavisi od amerièke ekonomije.
“Mi sada – preko zajednièkog tržišta i predstojeæeg proširenja – imamo jedinstveno evropsko tržište koje ima jedan i po put veæi broj potrošaèa od amerièkog. Imamo veæi udeo u svetskoj trgovini od SAD, a i naš bruto nacionalni proizvod je nešto veæi. I šta mi sa tim radimo? Gledamo u SAD, naše komšije, da nam daju stimulans.”
Pat Koks ukazuje da države Evropske unije još nisu sprovele èak 40 % paketa reformi usvojenog pre 4 godine. Evropski parlament je pre 2 godine, ukazuje Pat Koks, usvojio kljuèni zakonski akt kojim je formirano jedinstveno patentno telo Unije. Taj zakon još nisu potpisale sve èlanice. On naglašava da amerièke kompanije podnose više patentnih zahteva u EU, nego evropske. Istovremeno, predsednik Evropskog parlamenta upozorava da æe - ukoliko se rashodi ne preusmere u inovativne industrijske grane – biti nastavljen odliv mozgova, s obzirom da evropski istraživaèi prelaze Atlantik, jer u SAD dobijaju bolje plate. Pat Koks je, meðutim, pohvalio napredak koji su lideri EU postigli na drugom planu – to jest njihovu odluku da obnove pregovore o evropskom Ustavu, koji su prekinuti pre 3 meseca, kada su Španija i Poljska insistirale da imaju isto pravo glasa kao i Nemaèka, najveæa èlanica Unije.
“Mislim da je sinoæ, tokom veèere u neformalnoj atmosferi, postignut znaèajan napredak. Rekao bih da postoji napredak, a cilj je da se to i materijalizuje najkasnije do 17. juna.”
Diplomate na samitu taj napredak pripisuju novom oseæanju jedinstva, koje se u evropskim zemljama pojavilo nakon bombaških napada u Madridu. Istièe se da su ti napadi naterali države-èlanice da ostave po strani razmirice poput onih oko rata u Iraku i da se suoèe sa èinjenicom da cela Evropa može da se naðe na meti islamskih terorista. Lideri EU obeæali su da æe sprovesti seriju mera za borbu protiv terorizma, koje obuhvataju i bolju policijsku i obaveštajnu saradnju, kao i praæenje upotrebe Interneta i mobilnog telefonskog saobraæaja od strane osoba za koje se sumnja da su teroristi. Istovremeno, lideri država- èlanica, saglasili su se da imenuju koordinatora za borbu protiv terorizma, èiji zadatak æe biti da natera države Unije da poštuju usvojena zakonska akta.