Linkovi

EU usvaja niz mera za pojaèanje evropskog fronta protiv terorizma - 2004-03-25


Lideri država Evropske unije se okupljaju u Briselu, na samitu na kojem se oèekuje da æe dominirati problemi sa terorizmom - posle napada u Madridu pre dve nedelje. Dopisnik Glasa Amerike Rodžer Vilkison javlja da se poveæava i nada da æe tokom narednih meseci moæi da se prevaziðe zastoj u vezi sa Ustavom Evropske unije koja se širi.

Oèekuje se da lideri 15 èlanica Evropske unije i 10 država koje æe im se pridružiti u maju, usvoje seriju mera za pojaèanje evropskog fronta protiv terorizma. Neke od takvih mera su usvojene još pre dve i po godine, ali nikada nisu u potpunosti sprovedene. Predlog za dodatne mere su tokom protekle nedelje pripremili ministri unutrašnjih i inostranih poslova država Unije. Britanski ministar inostranih poslova Džek Stro, rekao je svojim kolegama poèetkom nedelje - a posle napada u Madridu - da terorizam mora da bude na vrhu dnevnog reda Evropske unije.

“To je oblast u kojoj stanovnici Evrope imaju pravo da oèekuju od Evropske unije i država-èlanica rezultate i to je ono što mi i pokušavamo da uradimo.”

Evropski zvaniènici priznaju da moraju da poboljšaju razmenu informacija o potencijalnim teroristima i naèinu na koji oni finansiraju svoju delatnost ili regrutuju nove teroriste. Zvaniènici takoðe insistiraju da se odredi krajnji rok za sprovoðenje evropskih zakona na osnovu kojih æe se pojaèati saradnja policije i pravosuða. Džek Stro je izneo svoja oèekivanja od dvodnevnog samita.

“Jaèanje agencija za sprovoðenje reda i, takoðe, dogovor da do 30. juna ove godine, sve direktive i izmene Evropskog zakona dogovorene posle 11. septembra 2001, budu unete u nacionalne zakone svake evropske èlanice.”

Nemaèka i Italija su meðu državama koje odugovlaèe sprovoðenje antiteroristièkih zakona Evropske unije. Britanija i Francuska, sa svoje strane, kažu da nisu naroèito spremne da dele informacije sa svim svojim partnerima, zbog bojazni da bi osetljivi obaveštajni podaci mogli da stignu u pogrešne ruke. Francuski minuistar instranih poslova Dominik de Vilpen, smatra da bi razmena takvih informacija mogla da se obavlja od sluèaja do sluèaja.

“Korodinacija je, naravno, apsolutna neophodnost, ali širenje kruga onih koji obraðuju informacije je nešto što bismo morali da radimo veoma obazrivo.”

Lideri država Evropske unije, prilikom prethodnog skupa u decembru prošle godine, gložili su se oko predloženog Ustava koji bi olakšao donošenje odluka kada se Unija proširi na 25 èlanova. Glavno trvenje je bilo oko broja glasova koji bi svaka država trebalo da ima, pri èemu su se Francuska i Nemaèka okrenule protiv Španije i Poljske, koje su tražile da njihovo glasaèko pravo bude gotovo jednako pravu veæih država. Nemaèka sada nagoveštava da je spremna na kompromis. Novi španski premijer takoðe ublažava stav svoje zemlje, a poljski ministar inostranih poslov, Vladimjerž Cimoševiè, ukazuje da je i njegova zemlja spremna za dogovor.

“Mi razumemo logiku konmpromisa. To znaèi da bi svako trebalo da usvoji isti stav i bude spreman da poštuje oèekivanja partnera, partnerske argumente.”

Irsko Predsedništvo Evropske unije sada prièa da æe dogovor o Ustavu biti sklopljen do juna. Ipak, dotle preostaje još mnogo teškog cenjkanja.

XS
SM
MD
LG