Linkovi

Uticaj amerièke spoljne politike na predsednièke izbore - 2004-03-25


Na jednom nedavno održanom skupu u Savetu za spoljnopolitièke odnose, ovde u Vašingtonu, postavljeno je pitanje: koliko æe biti važna spoljna politika u ovogodišnjoj trci za Belu kuæu? Veoma važna, kaže Džef Grinfild, viši politièki analitièar kablovske televizijske mreže CNN. On kaže kako Amerikance veoma zabrinjava ugrožavanje njihove bezbednosti, bilo u vojnom ili ekonomskom smislu. Naèin na koji Amerika reaguje na te pretnje, kaže on, može se svesti na dva osnovna principa: izolacionistièki i intervencionistièki.

”Mislim da u amerièkom naèinu razmišljanja o ostalom svetu postoje dva pravca. Jedan od njih je da mi ne želimo previše da se bavimo ostatkom sveta, a drugoda je Amerika zvezda vodilja za ostatak sveta i da stoga imamo odgovornost da tom ostatku sveta pokazujemo šta u suštini znaèi biti slobodan i nesputan.“

Mark Halprin, politièki direktor amerièke radiotelevizijske mreže ABC, smatra da republikanci imaju prednost jer su teroristièki napadi od 11. septembra 2001. iznova stvorili atmosferu Hladnog rata u amerièkoj politici. On kaže da bi predsednik Buš, tokom kampanje, trebalo da podseæa glasaèe na to kako je rukovodio zemljom posle napada 11. septembra. Medjutim, prema analitièaru CNNa Džefu Grinfildu, Bilu Klintonu je pomoglo i to što je imao švršæi stav od svog protivnika prema nekim važnim spoljnopolitièkim pitanjima. Grinfild kaže da bi demokratski favorit, senator Džon Keri, trebalo da to uzme u obzir:

”Keri bi trebalo da što pre razmotri spoljnopolitièke odluke predsednika Buša i da poène da govori: Predsednikov najvažniji zadatak je da zemlju uèini što je moguæe bezbednijom, a evo šta sve predsednik Buš nije uèinio u tom pogledu.“

Predsednik vašingtonskog instituta zvanog Fondacija za odbranu demokratija , Kliford Mej priznaje da Kerijevo uèešæe u borbama u Vijetnamu donosi znatnu prednost:

”Džim Keri je nosio uniformu i bio u Vijetnamu. To bi moglo da nagoveštava da je èvrst i da mu vojna pitanja nisu nepoznanica. Ali za mene to nije dovoljno. Ja uzimam u obzir njegove glasove u Kongresu, za koje mislim da nisu sjajni po ovim pitanjima.“

Analitièari istièu da Amerikanci tradicionalno ne vole da šalju svoje vojnike u oružane sukobe, a ako ih i pošalju, žele da se to što brže završi. Pošto broj amerièkih i iraèkih žrtava stalno raste, Kliford Mej kaže da æe biti od kritiène važnosti odvijanje situacije u Iraku, od sada do poèetka izbora:

”Mislim da Amerikanci žele da vide da je predsednik na pravom putu, da se ostvaruje napredak, da ima strategiju koju je moguæe sprovesti. Ali ako budu zakljuèili da se sve stropoštava u haos, onda æe biti otvoreniji prema onima koji kažu da postoji bolji put.“

Analitièar Kliford Mej kaže da je pre 11. septembra 2001. veæina demokrata bila za mešanje, dok je sada veæina protiv toga, ali u najboljem sluèaju neodluèna, jer smatraju da je isuviše teško graditi druga demokratska društva. S druge strane, kaže Mej, veæina republikanaca, predvodjenih predsednikom Bušom, sada pozitivnije gleda na uèešæe u izgradnji drugih društava:

”To gledište neokonzervativaca podseæa na Kenedija, Trumana i Vudroa Vilsona, koji su govorili da u tim zemljama moramo da ostavimo bolje društveno uredjenje od onog koje smo zatekli. Ako za sobom ostavimo moèvaru, u njoj æe se razmnožiti aligatori i komarci koji æe nas napadati.“

To neokonzervativno gledište kritikuju mnogi u Sjedinjenim Državama i u svetu. Politièki analitièari kažu da æe uspeh ili neuspeh amerièkih nastojanja na ponovnoj izgradnji društvenih institucija u Iraku i Avganistanu igrati glavnu ulogu u ovogodišnjoj trci za osvajanje Bele kuæe.

XS
SM
MD
LG