Linkovi

Da li je Irak imao oružje masovnog uništenja? - 2004-03-23


Pretpostavka da Sadam Husein poseduje oružje masovnog uništenja bila je kljuèni razlog za rat protiv Iraka. Medjutim, godinu dana posle poèetka konflikta, takvo oružje nije pronadjeno, a struènjaci i politièari imaju više pitanja nego odgovora. Mnoga pitanja se odnose na rad amerièkih obaveštajnih službi, kako izveštava saradnik Glasa Amerike, Geri Tomas.

Da li možda uopšte nije bilo oružja masovnog uništenja, kako to tvrdi jedna strana ili je to oružje uništeno pre rata, kako tvrdi druga? Bivši glavni amerièki inspektor za naoružanje, Dejvid Kej, koji je predvodio traganje za iraèkim oružjem, rekao je u intervjuu za “Glas Amerike” da nema dokaza da je takvo oružje postojalo.

“Lièno mislim da nema izgleda da se pronadje takvo oružje pošto imate jake dokaze da takvog oružja nije ni bilo. Ako nije proizvedeno, ne treba oèekivati da se ono pronadje. Ali, da li bi trebalo nastaviti traganje - mislim da bi trebalo. ”

Medjutim, ako takvo oružje nije postojalo, iz kog razloga je Sadam Husein dozvolio da svetska zajednica misli da ga on poseduje, što je dovelo do rata protiv Iraka i okupacije te zemlje, kao i do Sadamovog pada i hapšenja? To je kljuèno pitanje sa kojim su struènjaci suoèeni. Rièard Perl, bivši pomoænik sekretara za odbranu u odeljenju za medjunarodnu bezbednost i savetnik u administraciji predsednika Buša, ne slaže se sa tvrdnjom da oružje nije postojalo. Perl je rekao da je Sadam Husein posedovao hemijsko i biološko oružje -- u najmanju ruku sve do poèetka rata.

“Znamo da je takvo oružje bilo proizvedeno i znamo da je od Sadama zatraženo da objasni šta se dogodilo sa njim, ali je on to odbio. Ako ste morali da u to vreme donesete odluku, pod uslovima neizvesnosti, jedina razumna odluka koju ste mogli da donesete bila je da on nije hteo da odgovori na to pitanje, jer je skrivao oružje. Sadam tako nešto nije mogao da prizna. To je bila pretpostavka skoro svih medjunarodnih obaveštajnih agencija.”

Drugo kljuèno pitanje odnosi se na obaveštajne agencije, ne samo u SAD veæ i u Britaniji i drugde, kao i na njihove pogrešne zakljuèke. Perl se slaže da je to bio veliki, ali još uvek neobjašnjiv promašaj.

“Svakako je reè o promašaju obaveštajne službe, u to nema sumnje. Obaveštajna zajednica je verovala da poseduje puno informacija i posrednih dokaza o kretanju i prikrivanju oružja masovnog uništenja - ali se ispostavilo da to nije tako.”

Bivši vojni inspektor, Dejvid Kej, izjavio je da on ne veruje da su obaveštajni podaci namerno prepravljani, kao što to tvrde neki protivnici administracije. On je rekao da su, posle odlaska vojnih inspektora UN iz Iraka, 1998. godine, obveštajne agencije ustanovile da se izvor informacija znatno smanjio.

“Posle 1998., mi smo se sve više oslanjali na begunce od režima, koji su pristizali pod pokroviteljstvom emigrantskih organizacija i koji su imali svoje politièke planove, ukljuèujuæe uklanjanje Sadama Huseina. Zato su nam davali razne podatke o oružju masovnog uništenja, koji nisu bili taèni.”

Kritièari tvrde da je administracija, koja je veæ bila odluèila da svrgne sa vlasti Sadama Huseina, upotrebila obaveštajne podatke u politièke svrhe. Bivši pomoænik sekretara za odbranu u odeljenju za medjunarodna bezbednosna pitanja, Džozef Naj, sada dekan na fakultetu politièkih nauka Harvardskog univerziteta, rekao je da je administracija selektivno birala obaveštajne podatke da bi ojaèala svoju poziciju za rat protiv Iraka.

“Mislim da je to bio promašaj obaveštajnih službi. Takodje je bilo velikog preuvelièavanja od strane politièara, koji su birali one obaveštajne podatke koji su podupirali njihova gledišta, što je bio sluèaj ne samo u Sjedinjene Države, veæ i u Velikoj Britaniji.“

Rièard Perl se energièno protivi ovakvom gledištu.

“Jedna stvar je sasvim sigurna: nije bilo nastojanja da se javnost obmane u vezi sa našom procenom obaveštajnih podataka. Mi smo, na primer, izvršili velike pripreme za obuku naših vojnika na terenu da bi se suoèili sa moguænošæu konfrontacije hemijskim oružjem. To nije bilo pretvaranje niti politièka predstava. To je bilo rezultat uverenja da je Sadam posedovao odredjene kolièine oružja.”

Administracija predsednika Buša je imenovala nestranaèku komisiju radi istrage o propustima obaveštajnih službi. Ipak, struènjaci na obe strane tog pitanja kažu da je verodostojnosti amerièke obaveštajne službe naneta šteta. Oni istièu da je struktura amerièkih obaveštajnih službi zaostala iz vremena Hladnog rata i da joj je veæ odavno potrebna velika reogranizacija.

XS
SM
MD
LG