Medjunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voè (HRW) apelovala je danas na misije NATO-a i UN-a na Kosovu da njihov prevashodni zadatak bude zaštita srpske manjine u pokrajini. Za komentar zbivanja na Kosovu, zamolili smo predstavnika Hjuman rajts voèa za bivšu Jugoslaviju, Bogdana Ivaniševiæa.
IVANIŠEVIÆ:“Sve ono što se dešavalo i što se dešava je u najmanju ruku na neki naèin orkestrirano i nije samo spontani izliv gneva, ma šta je razlog tom gnevu. Moglo bi se sasvim osnovano sumnjati i na to da se u pozadini ovoga što se dešava nalazi nastojanje da se preostalo nealbansko stanovništvo, pre svega srpsko stanovništvo na Kosovu, prisili da ode, èime bi be praktièno završio proces etnièkog èišæenja. To je ono što bi u svakom sluèaju trebalo spreèiti, odnosno, što bi - ne samo predstavnici medjunarodnih snaga na Kosovu, nego i albanski politièki lideri i kosovska policija morali po svaku cenu da spreèe. To znaèi da je ovo trenutak da reaguju iz sve snage, kada je reè o primeni sile, naravno, u onim okvirima koje legitimna upotreba sile dozvoljava. Takoðe ovo je trenutak da politièki lideri Albanaca ulože sav politièki autoritet koji imaju da bi spreèili da dodje do etnièkog èišæenja na široj skali, jer iskustvo iz biše Jugoslavije pokazuje da jednom kada stanovništvno napusti odreðenu teritoriju, do povratka vrlo teško dodje u nekim veæim brojevima.
Komentarišuæi èinjenicu da – i pored snažnih apela meðunarodne javnosti i poziva koje su uputili albanski politièki lideri nasilje nije zaustavljeno – Ivaniševiæ kaže:
IVANIŠEVIÆ:“Uticaj politièkih lidera je nešto što definitivno može imati presudan znaèaj ali što se ne može ostvariti ritualnim pozivima na mir i nenasilje. Meni je u ovom trenutku teško da sudim koliko su kosovski albanski lideri bili iskreni, a koliko forme radi.. Ne želim da sugerišem da nisu bili iskreni, ali ne bih ni odbacio takvu moguænost . Uostalom, želim da u tom kontekstu pomenem i ono što se desilo pre dva dana kada je došlo do paljenja džamije u Beogradu i kada je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, Vladan Joèiæ, upitan o tome, prva reèenica koju je izrekao, nekih pola sata nakon paljenja džamije, bila je da je narod opravdano revoltiran. Onda je usledila druga reèenica u kojoj je reèeno da to ipak nije dobro. Ta vrsta osude da to nije dobro, nakon što je prethodno izneto rauzmevanje za ono što se èini, za što nikakvog razumevanja ne bi smelo biti, ta vrsta osude - pod znacima navoda - jeste formalna osuda, ali zaista ne šalje stvarnu poruku da se zaustavi nasilje. Dakle, slièna pravila, naravno, važe i za ono što albanski lideri šalju ili što bi trebalo da šalju kao poruku kosovskim Albancima.
Predstavnika organizacije Hjuman Rajts Voè upitali smo i kakve æe posljdice na stanje ljudskih prava u regionu Balkana imati sukobi na Kosovu.
IVANIŠEVIÆ:“Ovo svakako ni na koji naèin ne doprinosi poštovanju ljudskih prava na ovom prostoru. Uništavanje imovine, paljenje verskih objekata, upotreba oružja protiv pripadnika drugih naroda i nasilno premeštanje stanovništva iz jednog prostora u drugi su najgore vrste povreda prava koje se mogu zamisliti. Èak takve povrede koje bi u kontekstu oružanog sukoba nesumljivo kvalifikovale poèinioce kao poèinioce ratih zloèina. Ovo doduše pod uslovom da je sukob na Kosovu zaista prerastao u nešto što bi se moglo nazvati oružanim sukobom, a u ovom trenutku je prerano reæi da li je taj prag preðen. Takve povrede, ako se dešavaju sada, onda je teško oèekivati da bi za nedelju dve ili tri meseca u takvom okurženju ljudska prava odjednom poèela da se respektuju i stoga zaista ima razloga za zabrinutost i tom smislu je zaista velika odgovornost na politièkim liderima ,kako na Kosovu, tako i u Beogradu.