Linkovi

Antisemitizam u Evropi - 2004-03-15


Zloèini mržnje prema Jevrejima u Evropi su u porastu. Prema najnovijem istraživanju Univerziteta u Tel-Avivu, broj fizièkih napada na Jevreje u èitavom svetu porastao je od 228 u 2001. na 311 u 2002. godini, pretežno u zapadnoj Evropi. Taj trend se nastavio i u 2003. u kojoj je poèela i takozvana ”druga intifada,“ odnosno palestinski ustanak protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze. Kako kaže analitièar vašingtonske Karnegijeve zadužbine za mir, Anatol Liven, mnogi muslimani veruju da su ti napadi opravdana odmazda za nasilje nad Palestincima:

”Incidenti antisemitskog nasilja i huliganizma, u proteklih par godina, uglavnom su delo muslimana, koji èine dobar deo stanovništva u nekoliko evropskih gradova. Njih iznad svega motiviše gnev zbog onoga što se dogadja izmedju Izraelaca i Palestinaca. Dakle, to je jedan nov oblik antisemitizma, razlièit od starog, hrišæanskog ili fašistièkog tipa,“ kaže Liven.

Liven dodaje da naroèito uznemiravaju napadi na sinagoge, škole i jevrejske sveštenike - rabine - u Francuskoj, u kojoj živi oko 600 hiljada Jevreja i oko 5 miliona muslimana. Oštro napadana zbog neaktivnosti i optužena od strane èlanova amerièkog Kongresa za preæutno sauèesništvo, Francuska je poslednjih meseci usvojila niz mera za suzbijanje napada na Jevreje. To je naišlo na odobravanje u Izraelu, kaže Henri Sigman, struènjak za bliskoistoèni mirovni proces i medjuverske odnose u njujorškom Savetu za medjunarodne odnose:

”Rasprostranjeno gledište da je francuska vlada posebno kriva za neaktivnost prema toj pojavi izgleda da nije taèno. Jedan desnièarski ministar u izraelskoj vladi nedavno je, posle razgovora u Francuskoj sa predsednikom Žakom Širakom, javno izjavio da - što se tièe Izraela - Francuska èini više nego bilo koja druga evropska zemlja na suzbijanju antisemitizma,“ rekao je Sigman.

Prema Henriju Sigmanu, pogrešno bi bilo tvrditi da je atisemitizam u porastu medju svim Francuzima ili svim Evropljanima. On kaže da problem nije domaæi veæ da je uvezen sa Bliskog istoka. Ali neke jevrejske grupe u Americi uzvraæaju tvrdnjom da je antisemitizam u Evropi urodjen. Kao dokaz one istièu nedavnu anketu, sprovedenu u Evropskoj uniji, koja pokazuje da Evropljani vide Izrael kao najveæu pretnju miru u svetu. I zaista, evropska javnost oštro kritikuje izraelske operacije na Zapadnoj obali. Na hiljade Evropljana uèestvovalo je u demonstracijama podrške Palestincima, a neki evropski funkcioneri su se zalagali za uvodjenje ekonomskih sankcija Izraelu.

Izjave nekih vodeæih evropskih intelektualaca šokirale su jevrejske grupe. Portugalski književnik, nobelovac Žoze Samarago uporedio je palestinski grad Ramalu sa Aušvicom, a grèki kompozitor Mikis Teodorakis nazvao je Izrael ”korenom zla.“ Nekoliko jevrejskih grupa u Americi izjavilo je da su te kritike nov oblik antisemitizma ili da u najmanju ruku doprinose toj pojavi. Ken Džejkobson je pomoænik nacionalnog direktora jevrejske organizacije Liga za borbu protiv kleveta, sa sedištem u Njujorku:

”Kombinacija izjava državnih funkcionera, medija i nekih intelektualaca stvorila je atmosferu koja je dovela do sprovodjenja te ankete, prema kojoj se u Evropi Izrael smatra za pretnju miru više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u svetu. Èini mi se da je time stvoreno okruženje pogodno za pojave antisemitizma.“

Nova neprijatna iznenadjenja dogodila su se krajem prošle godine, kada je agencija Evropske unije za praæenje pojava rasizma odustala od objavljivanja nacrta svog izveštaja o antisemitizmu, na 112 stranica, u kome se zakljuèuje da su za napade na Jevreje odgovorni radikalni islamisti i muslimanski Arapi.

Na jednom nedavno održanom pretresu u senatskom Odboru za odnose sa inostranstvom, na temu antisemitizma u Evropi, istaknuti èlan tog odbora, senator Džozef Bajden, opisao je cenzurisanje tog izveštaja kao popuštanje islamskom radikalizmu:

”Mnogi posmatraèi najzad su se usudili da diskutuju o neèemu što je veæ odavno mala prljava tajna, da je opasnost od nasilja koje preti od siromašnih, potlaèenih i èesto nezaposlenih muškaraca muslimana u Zapadnoj Evropi, u najmanju ruku podstakla vlade da prigušuju svoje reagovanje na antisemitizam,“ rekao je Bajden.

Veæina evropskih lidera priznaje da je naèin na koji se postupilo u sluèaju pomenute ankete bio pogrešan. Ali oni istièu da nisu imali nameru da ublažavaju tu opasnost veæ da su želeli da izbegnu podsticanje islamofobije na kontinentu koji je veæ prožet predrasudama prema imigrantskim manjinama. Medjutim, prema mnogim posmatraèima, upravo u tome leži dvostruki izazov za Evropu: otudjivanje njenog muslimanskog stanovništva i talas imigranata koji dovodi do promena iz homogenih, pretežno jednonacionalnih država, u multietnièka društva. Èarls Kupèan je profesor medjunarodnih odnosa na vašingtonskom univerzitetu Džordžtaun:

”Da bi se ublažilo opadanje broja stanovnika evropskog porekla, veliki broj imigranata doæi æe iz Severne Afrike i Turske. Pitanje je, kako navesti zemlje koje nisu imigrantske da se postepeno otvore prema muslimanskim došljacima, da kod njih izazovu oseæaj pripadnosti i osiguraju da se ne oseæaju kao gradjani drugog reda. To znaèi omoguæavanje socijalne mobilnosti, odnosno omoguæavanje da muslimani ne žive u odvojenim enklavama. Ta pitanja su teško rešiva jer su u toku polarizacija, radikalizacija, mobilizacija i poveæan pritisak na muslimanske zajednice da više poštuju veru i da budu odaniji islamskim idejama,“ smatra Kupèan.

Nedavno uvedena zabrana nošenja muslimanskih marama i drugih verskih oznaka u Francuskoj predstavlja pokušaj uèvršæivanja sekularizma u školama. Mnogi analitièari upozoravaju da bi to moglo da otudji još veæi broj muslimana i gurne ih u naruèje islamskog radikalizma. Prema reèima nauènog saradnika Kernegijeve fondacije, Anatola Livena, spora integracija muslimanskih zajednica proistièe iz sporog rasta evropskuh ekonomija i veèitog sukoba medju kulturama:

”Ovo je proces koji, na žalost, u mnogim sluèajevima traje veæ dve generacije, a još više je otežan kulturnim i obrazovnim nivoom tih ljudi koji dolaze iz drugaèije sredine. Biæe potrebno mnogo godina da se taj problem postepeno izgubi,“ kaže Liven.

Liven dodaje da još veæi problem predstavlja nasilje koje povremeno izbija izmedju starije evropske populacije i mladjih imigranata. On navodi brojne napade na muslimane u Francuskoj, na Turke u Nemaèkoj i na Pakistance u Britaniji. Liven iznosi gledište da bi Evropa trebalo da uspori useljavanje sve dok se muslimani koji su veæ u Evropi ne integrišu. Napredak u rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta mogao bi da dovede do brzog smanjenja nasilja. Medjutim, veæina analitièara smatra da to rešenje nije u rukama Evropljana, veæ da zavisi od Izraelaca i Arapa i od takozvane ”mape za mir“ na Bliskom istoku, èiji pokrovitelj su Sjednjene Države.

XS
SM
MD
LG