Linkovi

Starenje svetskog stanovništva - 2004-03-09


Dete rodjeno danas u Japanu može da oèekuje da æe živeti 82 godine i da æe tokom veæeg dela života uživati u dobrom zdravlju. Veæina ljudi u Sijera Leoneu, medjutim, verovatno neæe doèekati svoj 35. rodjendan. Za takvu nejednakost krivi su siromaštvo, rasprostranjenost zaraze AIDS-om i nizak nivo obrazovanja. Na nedavnoj konferenciji o starenju, održanoj u Australiji, raspravljalo se o jazu izmedju proseènog životnog veka u bogatim zemljama i zemljama u razvoju. Postoje kontrasti iizmedju naroda u istom regionu. Australijanci, na primer, doživljavaju proseènu starost od oko 80 godina, dok njihovi severni susedi u Papui, u Novoj Gvineji, ne mogu da oèekuju da æe živeti više od 60 godina. Razlika u proseènom životnom veku izmedju Kanade i Haitija je još izraženija: 79 godina u poredjenju sa samo 50. Ludi koji žive u bogatim zemljama, ne samo što žive duže , veæ i duže ostaju zdravi. Postoji novo upozorenje da bi proširenje jaza u proseènom životnom i zdravstvenom veku, moglo da uzrokuje krupne socijalne poremeæaje. Aleks Kalaše iz Svetske zdravstvene organizacije kaže da bi, ukoliko se taj disparitet nastavi, moglo doæi do masovnog pomeranja najsiromašnijih u potrazi za boljim životom: «To æe potpuno izludeti Afrikance, i onda neæete moæi da ih osudjujete zbog toga što žele da napuste svoje zemlje. Strah od masovnih migracija u Evropu i druge zemlje, migracije iz Latinske u Severnu Ameriku, sa Filipina u Australiju ili Indoneziju, mogao bi da postane velika glavobolja».

Eksperti smatraju da æe, u godinama koje dolaze, starenje populacije postati veliki izazov i za razvijene i za zemlje u razvoju. Iako najsiromašnije nacije ne mogu da oèekuju izjednaèavanje svog proseènog veka sa bogatim zemljama, njihovi gradjani ipak žive duže. To stvara ono što se opisuje kao « najgora noæna mora» za zdravstvene službe i ekonomske resurse, koji nisu dovoljno osposobljeni da opslužuju poveæan broj starijih ljudi osetljivijeg zdravlja. Drugi istraživaèi veruju da za moderne, bogate zemlje, starenje populacije neæe predstavljati samo problem veæ i neke dobre prilike. Organizator ove konferencije o proseènom životnom dobu, Noa Veler, kaže da zajednice mogu da imaju koristi od veæeg broja aktivnih i zdravih starijih gradjana.

« To je veoma važno pitanje na koje svako, u bilo kojim godinama, treba da obrati pažnju. Kljuèno je poštovati starije, biti inspirisan mudrošæu i radovati se moguænosti da provodite vreme sa njima».

Uèesnici konferencije rekli su da svet ni izdaleka nije spreman da prihvati nagli porast broja starijih ljudi. U razvijenim zemljama najstariji ne rade i potrebno im je više zdravstvene zaštite nego mladjima, što može da poremeti moguænosti zajednice. Medjutim, ima i nekih dobrih vesti, za one koji sanjaju o besmrtnosti. Jedan amerièki nauènik tvrdi da je možda pronašao kljuè za leèenje starih godina. Profesor Majkl Foser sa Univerziteta države Mièigen izjavio je da je moguæe resetovati ljudski biološki sat, obnavljanjem starih æelija kako bi izgledale kao nove. On je ubedjen da bi ljudi na taj naèin lako mogli da dožive 200. rodjendan. Testovi su pravljeni na laboratorijskim životinjama, ali do proba na ljudima moglo bi da prodje dosta vremena. Foserova teorija još uvek nije dokazana , a postoje i brojne kritike na njegov rad.

XS
SM
MD
LG