Linkovi

Iraèki ustav - 2004-03-08


Grupa dece koja je simoblièno predstavljala nov duh iraèke nacije, pevala je o miru i nadi na poèetku sveèanog potpisivanja privremenog iraèkog ustava. Predsednik Iraèkog vladajuæeg sateva, Mohamed Bahr al-Ulum, izjavio je da se radi o istrijskom dokumentu, dok su se verske vodje iraèkih šiita prisetile 181-ne osobe ubijene prošle nedelje u bombaškim napadima u Bagdadu i Karbali , dodavši da je na stotine nevinih ljudi žrtvovano u napadima zloglasnih snaga koje pokušavaju da ometu politièki proces.

Put ka novom Iraku poèeo je padom režima Sadama Huseina, dok æe vrhunac tog procesa za èitavu naciju biti trenutak kada se obnovi suvereninet Iraka, rekao je al-Ulum. Novim ustavom se priznaju osnovna prava svim segmentima iraèkog društva i poziva na demokratiju i pluralizam u novoj federalnoj republici Iraku, u kojoj æe žene biti zastupljene u vladi, dok æe islam biti zvanièna veroispovest i izvor principa u radu zakonodavstva. Ustavom je takodje predvidjeno da Kurdi na severu zemlje zadrže osnovnu autonomiju. Kurdski vodja Masud Barzani osvrnuo se napade hemijskim oružjem koje je 1988. izvršio Sadamov režim ubivši hiljade Kurda.

Ovo je prvi put da se Kurdi oseæaju ravnopravnim pred zakonom, rekao je Barzani. Dok se mnogi pohvalno izražavaju o privremenom ustavu jer se njime dale glas svim etnièkim i verskim grupama u Iraku, drugi smatraju da se ustavom nije otišlo dovoljno daleko. Kurdi su se nadali veæim garancijama autonomije, udelu u prihodima od nafte i teritorijalnoj ekspanziji; dok su šiiti tražili da Islam bude zvanièna osnova na kojoj æe poèivati iraèko zaknodavstvo. Amerièki administrator Pol Bremer izjavio je da ustav odražava kompromis koji je neophodan u svakoj demokratiji. Potpisivanje ustava je dva puta odlagano - najpre zbog niza bombaških napada u Bagdadu i Karbali u prošli utorak, a zatim i u petak, kada su vodje šiita u poslednjem trenuktu izrazili uzdržanost u pogledu prava veta Kurda.

XS
SM
MD
LG