Linkovi

Unutar fatamorgane - 2004-03-06


U svom osvrtu na tu temu, saradnica Glasa Amerike, Lori Kasman, razgovarala je sa veteranom medju amerièkim izveštaèima sa Bliskog istoka, Tomasom Lipmanom, o njegovoj novoj knjizi pod naslovom ”Unutar fatamorgane: osetljivo amerièko partnerstvo sa Saudijskom Arabijom.“

”To je odnos izmedju dva društva sa dva suprotna pola ljudskog iskustva, koji su se zbližili iz puke potrebe i uèinili da taj odnos funkcioniše“.

Autor Tomas Lipman istièe da je partnerstvo zapoèeto pre više od 70 godina, èak pre nastanka sauidijske države, kada su amerièki lekari poèeli da pružaju preko potrebnu pomoæ u srcu te pustinjske kraljevine. Kada je kralj Abdul Aziz odluèio da se poène sa traganjem za naftom, on se za pomoæ obratio Amerikancima:

”Kralj je najpre shvatio da mora da dozvoli ulazak strancima jer nije bilo drugog naèina da se traga za rezervama nafte. Mali broj Amerikanaca koji su ostvarili kontakt sa kraljem zaslužio je njegovu zahvalnost“.

Po otkriæu nafte i potpisivanju prvog ugovora o njenoj eksploataciji, 1933. godine - kaže Lipman - obe strane su shvatile potrebu iskazivanja uzajamnog poštovanja i dostojanstva:

”Imajte na umu da to nije bio kolonijalni odnos, ili odnos gospodara i sluge. Amerikanci su u svakom trenutku bili svesni da kralj Saudijske Arabije ima svu vlast u svojim rukama, pa i nad koncesijama za eksploataciju nafte. Zato su se posebno trudili da zasluže njegovu naklonost i saradjuju sa svojim domaæinima“.

Ali, kako kaže Lipman, to nije bilo lako:

”Oni bukvalno nisu govorili istim jezikom. Kraljevina Saudijska Arabija nije dozvoljavala da u njoj živi bilo ko, ko nije musliman. Dve zajednice nisu imale ništa zajednièko, pa im treba odati priznanje na trudu da taj odnos funkcioniše“.

Lipman dodaje da Amerikanci nisu bili umešani samo u razvoj naftne industrije:

”Nisam znao, na primer, da su Amerikanci imali veoma znaèajnu i dugotrajnu ulogu u razvoju saudijske poljoprivrede, niti da je poljoprivreda tako važan èinilac saudijske ekonomije. Pedesetih godina nije bilo nimalo lako pronaæi ljude koji bi želeli da rade na saudijskim farmama, na izgradnji sistema za veštaèko navodnjavanje.“

Eksploatacijom nafte dominirao je konzorcijum Aramko, sastavljen od èetiri amerièke naftne kompanije. Medjutim, Saudijci u istoènoj pustinji živeli su veoma jednostavnim životom. Nije bilo struje niti asfaltiranih puteva i drugih svakodnevnih pogodnosti na koje su Amerikanci bili navikli:

”To je bio poslovni poduhvat koji se sastojao samo od koncesije za eksploataciju nafte. U ogromnom podruèju velièine Teksasa Amerikanci su imali iskljuèivo pravo da vade svu naftu koju su mogli da nadju. Ali sve drugo su morali da uvoze. Nisu imali nikoga da uzgaja i priprema hranu, da pruža berberske usluge, da previja rane, da pere i pegla rublje.Niko nije prodavao pertle ili cigarete“.

Rezultat toga, kaže Tomas Lipman, bio je nastanak jednog na brzinu podignutog grada koji je lièio na amerièke gradove. Ali time je zapoèelo fizièko i društveno razdvajanje od njihovih saudijskih kolega. Skrivene tenzije od tada su stalno prisutne u njihovim medjusobnim kontaktima. Sukob dva sveta postao je ponovo vidljiv tokom prvog Rata u persijskom zalivu, 1991. godine. Kraljevska porodica dozvolila je hiljadama amerièkih vojnika da koriste njihovu zemlju ko bazu za vojne operacije u susednom Kuvajtu. Duboko konzervativne verske zajednice protivile su se prisustvu nemuslimanskih vojnika u zemlji u kojoj se nalaze dva najvaznija islamska svetilista. A onda su došli užasni teroristièki napadi 11. septembra 2001. Petnaestorica od devetnaestorice otmièara, koji su iskoristili putnièke avione kao leteæe bombe, bili su državljani Saudijske Arabije. Al-Kaidu, koja je organizovala napade, predvodi Osama bin Laden, rodjen u Saudijskoj Arabiji. Novi verski ekstremisti regrutuju se uz pomoæ antiamerièke retorike. Istovremeno, u Sjedinjenim Državama je poraslo antisaudijsko raspoloženje, dok saudijski nacionalisti odbacuju ono što smatraju okrivljavanjem èitave nacije zbog zla koje je poèinila mala grupa ljudi. Pojaèane mere bezbednosti u Sjedinjenim Državama otežale su saudijskim gradjanima da putuju u Sjedinjene Države, poslovno ili radi školovanja. Partnerstvo dve države suoèeno je sa daljim teškoæama, jer sledeæa generacija saudijskih lidera oseæa manju lojalnost prema tradicionalnim amerièko-saudijskim vezama:

”Saudijska Arabija nekada je bila prilièno spokojna što se tièe naèina života. Ali mislim da toga više nema i to nije u vezi sa brojem restorana MekDonalds ili Dankin donats. Oseæaj sopstvene vrednosti medju mladim Saudijcima neæe biti obnovljen bez reformi koje moraju da dodju iznutra“.

Tomas Lipman takodje istièe dilemu vladavine saudijske kraljevske porodice nad jednim krajnje konzervativnim društvom sa ambivalentnim gledištima prema istim onim Amerikancima koji su im pomogli da ekonomski izgrade svoju zemlju:

”Pod jedan, njihova bezbednost zavisi od odnosa sa zemljom koju veæina gradjana ne podnosi. Pod dva, širenje i zaštita islama je u srži postojanja saudijske države. Saudijska kraljevska kuæa nema niti istièe bilo koju drugu osnovu za svoj legitimitet. A to je vrlo nezgodna okolnost za porodicu Sauda“.

Nedavni bombaški napadi u Rijadu doveli su rat protiv terorizma u samo srce pustinjske kraljevine. Na meti verskih ekstremista sada se našla i kraljevska porodica. Njeni èlanovi i reformski orjentisani vladini funkcioneri istièu znaèaj obrazovanja i društvenih promena za skretanje omladine sa staze verskog ekstremizma, ali kažu da su te reforme zapoèete znatno pre teroristièkih napada 2001. godine i obnovljenog amerièkog pritiska za promene. Uprkos poveæanoj zategnutosti, saudijski funkcioneri podvlaèe svoju aktivnu saradnju u amerièkom ratu protiv terorizma. Tomas Lipman se slaže da dugoroène prednosti odnosa izmedju Rijada i Vašingtona nisu jednostrane:

”Pogrešno je reæi da Saudijska Arabija nije uèinila ništa osim otvaranja slavina za naftu. Tokom Hladog rata ona je bila snažan glas protiv komunizma. Saudijci su se zajedno sa nama odupirali snažnom uticaju Sovjeta širom arapskog sveta. Veæ više od 20 godina oni èine sve da održe stabilnost na svetskom tržištu nafte. To je u njihovom interesu, ali pomaže i nama“.

Uz pomoæ anegdota i intervjua, Tomas Lipman u svojoj knjizi ”Unutar fatamorgane“ istražuje ono što naziva prisilnim partnerstvom iz koristi, koje èesto trpi zategnutost zbog nesporazuma i prikrivenih neprijateljstava:

”Fatamorgana,“ kaže on, ”najpre implicira da vidite nešto što zapravo ne postoji, ali takodje i to da možda ne vidite nešto što postoji u realnosti“.

XS
SM
MD
LG