Ministri inostranih poslova 22 zemlje - èlanice Arapske lige, sastaju se ove nedelje u Kairu da bi razmotrili naèine za reorganizaciju institucije, pre nego što se krajem meseca u Tunisu održi samit lige.
Kritièari iznose da je Arapska liga - neefikasna. Sporovi zemalja-èlanica provejavaju pedesetdevetogodišnjom istorijom. Èak i kada se povremeno èlanovi ujedine, na primer, protiv rata u Iraku, ili izraelske okupacije palestinske teritorije, Arapska liga ne uživa veliki uticaj ni u zemljama-èlanicama.
No, analitièar, i šef Centra Kairskog univerziteta za azijske studije, Mohamed el-Sajed Selim, iznosi da æe Arapska liga na kraju morati da popusti pred amerièkim pritiskom da se na Bliskom istoku uspostavi demokratija :
” Na podruèju se razvijaju konkurentni projekti, sa ciljem da se Arapska liga zameni, zbog èega se radi o potpuno novoj dimenziji, kojom se zahteva od Arapa da ožive ili reformišu Arapsku ligu, ili æe u suprotnom morati da nestane, “ smatra Selim.
Zemlje Arapske lige preduzele su pre nekoliko godina neke reformistièke korake, dodale neke amandmane povelji i razmotrile novu politiku. Sadašnji generalni sekretar, Amr Musa, založio se za veæe izmene kada je pre tri godine stupio na dužnost. Rekao je da želi da pretvori Arapsku ligu, u pravu regionalnu organizaciju.
Sada su Egipat, Saudijska Arabija, i Sirija izradili novi plan, predlažuæi poboljšanje efikasnosti Arapske lige u donošenju odluka, putem osnivanja Arapskog parlamenta, i Arapskog suda pravde, po uzoru na Meðunarodni sud pravde u Hagu.
Struènjak za Arapsku ligu u Kairskom centru za politièke i strateške studije al-Ahram, Hasan Abu Taleb, iznosi da se predlogom odbacuje spoljni pritisak za reforme i naglašava da politièke i društvene promene moraju da doðu iz samih zemalja :
” Smatram da je bolje da se izvrši pritisak na sve arapske zemlje da stvore sopstveni model demokratskih i politièkih reformi. Veæina arapskih zemalja je naglasila da æe odbaciti svaki nametnuti model, “ rekao je Taleb.
Nekadašnji generalni sekretar Arapske lige, Esmat Abdel Megid, rekao je da Arapska liga takoðe mora da reši unutrašnje sporove i usredsredi pažnju na rešenje najvažnijih :
” Priznajem da ima problema u samom arapskom svetu. To ne mogu demantovati. Naravno, najveæi problem sa kojim smo suoèeni tièe se Palestinaca. Ono što se dešava sa Palestincima, veoma je ozbiljno. Druga je prošlogodišnja invazija Iraka, koju su izvršile Sjedinjene Države i Britanija. To su veoma važni elementi, “ naveo je Megid.
Što se tièe mira izmeðu Izraelaca i Palestinaca, predstavnik Arapske lige, Hosam Zaki, rekao je da æe na sledeæem sastanku Arapske lige ponovo biti podnet mirovni plan, koji je prvi put iznet pre dve godine. Tim planom se nudi normalizovanje odnosa arapskog sveta i Izraela u zamenu za povlaèenje izraelskih snaga sa okupiranih teritorija i uspostavljanje palestinske države :
” Verujem da je sve više onih koji ukazuju da arapsku inicijativu, usvojenu u Bejrutu, treba ponovo podneti na odgovarajuæi naèin, da bi se objasnilo meðunarodnoj zajednici šta arapska strana smatra osnovom za pravièno rešenje sukoba. To je uloga koju Arapska liga može da odigra. Verujem da smo to radili i u prošlosti, ali tome nije pridavana velika pažnja, zbog toga smatram da ovog puta treba toj inicijativi da posvetimo veæu pažnju, “ ukazao je Zaki.
Analitièar Selim navodi da Arapska liga pokušava da iznese jedinstveni stav, ali je podeljena oko pitanja kako da reaguje na amerièki pritisak, zbog èega verovatno neæe moæi mnogo da postigne. Zvanièan odgovor na inicijativu za reforme na Bliskom istoku, koju podržavaju Sjedinjene Države, veæ je skinut sa dnevnog reda ministarskog sastanka, zbog unutrašnjih razmimoilaženja. Neki žele da se još malo saèeka, neki odbacuju svaki oblik amerièkog mešanja, a neki se zalažu za dijalog sa Sjedinjenim Državama.