R.S.: “Izjava amerièkog sekretara za odbranu ukazuje na uspeh NATO-a u tom regionu. Mada konaèna odluka o povlaèenju snaga SFOR-a iz Bosne i Hercegovine još nije doneta, na sastanku ministara odbrane èlanica NATO-a u Briselu u decembru prošle godine, postignuta je saglasnost da se misija NATO-a u Bosni i Hercgovini do kraja godine prepusti Evropskoj uniji, u skladu sa složenim planom poznatim pod imenom “Berlin plus”. Prema tom planu, NATO bi nastavio da obezbedjuje podršku misiji u toj zemlji razmenom vojnog osoblja u oba štaba, mada æe se u Sarajevu nastaviti neki vid amerièkog vojnog prisustva, kao sto je misija za vezu i obuku.”
B.M.: Da li bi povlaèenje snaga SFOR-a iz Bosne i Herceogine moglo da postane destablizujuæi faktor u tom regionu?
R.S.: “U ovom sluèaju možemo da napravimo razliku izmedju Bosne i Hercegovine i drugih podruèja u regionu. U Bosni i Hercegovini, krajem ove godine obeleziæe se deveta godina od završetka vojnih sukoba u toj zemlji. To je jedan od velikih uspeha intervencije NATOo-a na Balkanu. U novembru 1995. godine, u Bosni i Hercegovini je bilo više od 65.000 vojnika NATO-a, od kojih 20.000 amerièkih. Sada je taj broj smanjen na nešto manje od 11.000, a u skladu sa novim planom NATO-a biæe smanjen na 7000 do sredine ove godine. Amerièki kontingent se sada sastoji od oko 1000 vojnika. To znaèi da NATO, SAD i Evropska unija, veruju da ne postoji stvarna opasnost od otvorenog sukoba u Bosni i Hercegovini. Medjutim, svakako da ima problema u vezi sa kriminalom, korupcijom i pojedinaènim aktima nasilja, ali ne na organizovanom nivou, kao što je to bio sluèaj od 1992. do 95, što je dobra vest.”
B.M.: Kakve posledice bi povalèenje snaga SFOR-a iz Bosne i Hercegovine moglo da ima u eventualnom ratu protiv terorizma na Balkanu?
R.S.: “Rat protviv terorizma je najveæi prioritet SAD, bez obzira da li je reè o Avganistanu, Iraku ili potencijalno Balkanu. Mada još postoje strepnje zbog moguæeg prisustva Al Kaide u Bosni i Hercegovni, koje datira jos od rata u toj zemlji, dakle od 1991. do 95, i dolaska stranih ratnika, uvereni smo da vlada Bosne i Hercegovine saraduje u vezi sa tim i da su potencijalne aktivnosti takvih elemenata ogranièene, mada to ne znaèi da je situacija ista širom regiona. Vi i dalje imate probleme sa nasiljem na Kosovu gde manjine, ne samo Srbi nego i drugi, Goranci, Turci i Romi, imaju ogranièena prava i slobodu kretanja. Razlika izmedju Bosne i Hercegovine i Kosova je u tome što u toj pokrajini postoji akutna potreba za jakim prisustvom NATO-a možda još mnogo godina, dok je u Bosni i Hercegovini postignut uspeh u proteklom, prelaznom periodu, i za nema potrebe za jakim vojnim prisustvom. To su sve ohrabrujuæi znaci, ali u Bosni i Hercegovini treba još mnogo toga ostvariti, posebno u ekonomskom pogledu.”