Linkovi

Habl otkriva tajne “tamne energije” - 2004-02-28


Pod uslovom da su u pravu baltimorski astronomi, koji rade na Institutu za nauènu analizu podataka dobijenih sa svemirskog teleskopa, svemir æe nastaviti da se postojano širi. Meðutim, ako greše æe se kosmos ili urušiti u samog sebe, ili æe se tako brzo širiti da æe doæi do njegovog cepanja. Svaka od te 3 moguænosti zavisna je od slabo poznate sile koju nauènici nazivaju “tamnom energijom”, koja utièe na širenje svemira, a èiji uticaj æe zavisiti od toga da li se poveæavati ili smanjivati. Istraživaèi u Baltimoru su izmerili tu silu, ukazuje voða tima Adam Riis, i veruju da se ona neæe menjati.

“Naša merenja tamne energije pokazuju da se ta sila ne menja dovoljno brzo da bi, tokom narednih više desetina milijardi godina, dovela do uništenja svemira.”

“Tamna energija” je moderna verzija onoga što je Albert Ajnštajn zvao svemirskom konstantom. On je sa tom idejom izašao još 1917. godine, kako bi objasnio zašto se svemir ne urušava usled sile gravitacije koja deluje izmeðu galaksija i drugih nebeskih tela. Meðutim, Ajnštajn je tu ideju razvio u vreme kada se verovalo da je svemir statièan. Kada je amerièki astronom Edvin Habl, 1920., pokazao da se kosmos širi, Ajnštajn je odustao od ideje svemirske konstante nazvavši je svojom najveæom greškom. Ali, pre 6 godina, astronomi su reaktivirali tu ideju, kada su ustanovili da se svemir širi uz stalno ubrzanje i taj fenomen nazvali “tamnom energijom.” Ipak, uprkos teoriji i imenu, nauènici skoro ništa drugo ne znaju o toj sili, niti zašto ona širi svemir. Mario Livio, teoretièar, voli da situaciju poredi sa okeanima.

“Tamna energija” predstavlja oko 70% ukupne energije u svemiru, a mi nemamo pojma šta je ona u stvari. Oko dve trecine Zemljine površine je pokriveno vodom. Zamislite kako bi to bilo kada mi ne bismo imali predstavu šta je voda.”

Da bi izmerio “tamnu energiju” baltimorski tim je iskoristio posmatranje dve suprenove. Pošto je svetlost sa svake od njih krenula ka zemlji pre više milijardi godina, nauènici su mogli da izraèunaju tadašnji stepen širenja kosmosa, pa na osnovu toga da utvrde i snagu “tamne energije”. Adam Riis kaže da su dobijeni rezultati ukazali da su “tamna energija” i dinamika njenog širenja relativno stabilni.

“Tamna energija izgleda bar polu-stalna, ako ne i permanentna, a relativno se pridržava i svemirske konstante, u skladu sa Ajnštajnovom teorijom. Ipak ovo je, još uvek, jedno vrlo grubo merenje. Ne smemo da iskljuèimo moguænost da je “tamna energija” samo delimièno stalna; onosno ako se menja, onda se to dogaða jako sporo.”

On naglašava da bi, na osnovu takvog scenarija, kosmos nastavio da se beskonaèno širi, a sam stepen širenja bi se stalno poveæavao.

“Tako da æe jednom širenje dostiæi toliku brzinu da svetlost, iz udaljenih galaksija, neæe moæi više da nas sustigne. Tada æe svaka galaksija postati tamno, tiho, hladno, usamljeno ostrvo u mraènoj sudbini svemira.”

XS
SM
MD
LG