Robotsko vozilo Spirit polako se približava krateru nazvanom Bonevil, analizirajuæi usput uzorke kamenja i tla. Cilj ovog istraživanja je prikupljanje podataka o marsovoj kori i o tome kako je voda mogla da utièe na njen sastav, ukoliko je ikada postojala u veæim kolièinama. Na putu ka pomenutom krateru ovo vozilo sa šest toèkova naišlo je na krupnije kamenje razbacano oko mesta spuštanja. Nauènici kažu da su to ostaci materijala koji je izbaèen iz plitkog kratera napravljenog udarom nekog nebeskog tela. Kompjuter vozila Spirit programiran je tako da ono može da zaobilazi prepreke bez komandi iz kontrolnog centra na Zemlji. Medjutim šef misije, Dženifer Trosper, kaže da su prepreke sve krupnije pa inženjeri sada testiraju nov program koji æe olakšati manevrisanje:
”Sve je teže i teže voziti ovim terenom. Stoga planiramo da u narednih mesec dana na oba vozila zamenimo sadašnji softver novim. Želimo da budemo otporniji na vrste terena koje vidimo na snimcima. Takodje želimo da ubrzamo algoritam za autonomnu navigaciju kako bismo mogli da dnevno prelazimo veæu razdaljinu.“
Identièno automatsko vozilo Oportjuniti, na drugoj strani Marsa, još se nalazi u zoni kamenitog tla snimajuæi i uzimajuæi uzorke za analizu. Geolozi u nauènom timu želeli bi da saznaju više o tome pod kakvim uslovima je nastao svaki od slojeva kamenitog tla. Da li je ono sastavljeno od taloga koji je nanet vodom, da li se radi o sabijenom vulkanskom pepelu ili o slojevima materijala nanetog vetrovima? Geolog Univerziteta države Vašington, Rej Arvidson, kaže da vozila još prikupljaju podatke ali dodaje da bi do kraja njihove tromeseène misije, u aprilu, trebalo da bude poznato da li je površinom Marsa nekada tekla voda u veæim kolièinama:
”Neæu se iznenaditi ako budemo u stanju da kažemo da li je na ova dva mesta ikada bilo vode u veæim kolièinama. Voda je eliksir života, pa ako zakljuèimo da je u prošlosti na površini ili ispod površine bilo vode, onda æe znatno porasti verovatnoæa da je na tom mestu bilo neke vrste primitivnog života.“
U medjuvremenu, nauènici su objavili snimke zalaska sunca koji veoma lièi na zalazak sunca na Zemlji. Na njima se vidi kako se sunce spušta sa plavog neba i zalazi u crvenkastu izmaglicu, poput smoga nad nekim velikim gradom. Ali ovo nisu prvi snimci zalaska sunca na Marsu. Amerièke sonde tipa Viking, iz 1970. godine i vozilo Patfajnder, koje se spustilo 1997., takodje su snimili izlaske i zalaske sunca na crvenoj planeti.