Dž.Z.: Zaokupljenost amerièke javnosti terorizmom oscilirala je u periodu posle teroristièkih napada 11. septembra 2001. Medjutim, Balkan je region kome nije posveæena dovoljna pažnja u vezi sa tim pitanjem. Za to postoje dva važna razloga. Prvo, na Balkanu nije bilo spektakularnih akcija od 2001. godine, poput teroristièkih napada u Sjedinjenim Državama, na Baliju ili u Istambulu. Amerièka javnost nije fokusirana na balkanski region još od vremena intervencije NATOa na Kosovu i pada Slobodana Miloševiæa. Drugo, amerièka spoljnopolitièka i medijska elita koja je najviše bila angažovana na balkanskim pitanjima 1990-tih godina možda sporo uoèava potencijalnu opasnost u tom regionu, pošto bi to moglo da se protumaèi kao implicitna kritika ranije amerièke politke. Uticajni zagovornici svojevremene podrške Bosni i Hercegovini imali su tendenciju da premalo istièu ekstremna islamska gledišta i da ignorišu zlodela koja su poèinili brojni strani mudžahedni tokom konflikta u toj zemlji.
B.M.: Po vašem mišljenju, da li bi i do kakvih teroristièkih akcija moglo da dodje na Balkanu?
Dž.Z.: Opasnost od terorizma na Balkanu razlièita je nego u drugim delovima sveta. Sukobi koji su izbili 2001. godine u Makedoniji i Preševskoj dolini pokazali su Zapadu da postoje ekstremne naoružane organizacije koje teže nasilnoj secesiji Albanaca. Veliki broj analitièara pokušao je da ukaže na vezu tih organizacija sa medjunarodnim islamistièkim teroristièkim organizacijama, zbog podrške koju su one imale u Bosni i Hercegovini i na Kosovu od raznih muslimanskih zemalja i zbog angažovanosti izvesnog broja mudžahedina u borbama. Te separatistièke grupe nesumnjivo koriste teroristièke metode i Sjedinjene Države su ih konaèno klasifikovale kao teroristièke organizacije. Medjutim, ja stvarno ne vidim jake dokaze da medjunarodni islamistièki ciljevi ili verski fundamentalizam imaju podršku medju veæinom Albanaca, èak ni medju najekstremnijim elementima. Ti elementi uglavnom imaju interes da se bave trgovinom belim robljem, krijumèarenjem droga i sliènim aktivnostima. Takodje, postoje kulturološke i ekonomske razlike izmedju Balkana i istoène i južne Azije. Na Balkanu nemate toliki broj siromašnih i oèajnih mladih ljudi. Èak i medju onim Albancima koji pokazuju najveæu netrpeljivost prema Srbima postoji težnja ka evropskom identitetu. Pored ovoga, u tom regionu ne postoji fenomen samoubilaèkih napada. Stoga mislim da direktni napadi na amerièke snage ili na snage NATOa, kakvi se dogadjaju u Iraku, nisu verovatni. Ono što može da predstavlja opasnost na Balkanu jeste koncentracija mudžahedina koji sada žive u Bosni i Hercegovni. To su uglavnom arapski borci, kojih ima nekoliko stotina, do hiljadu, i koji imaju državljanstvo te zemlje. Nekoliko njih je uhapšeno i predato Sjedinjenim državama, nakon 11. septembra, zbog, kako je saopšteno, navodnih planova da napadaju baze NATOa. Ipak, sumnjam da Al-Kaida planira napade veæih razmera na Balkanu. Ono što je verovatnije jeste da bi teroristi mogli da koriste Balkan kao bazu za akcije u Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi.
B.M.: Šta bi moglo da se uèini da bi se odstranila moguænost terorizma na Balkanu?
Dž.Z.: Važno je da balkanske zemlje unaprede medjusobnu saradnju u razmeni obaveštajnih informacija i saradnji pravosudnih organa, kao i saradnju sa Sjedinjenim Državama i NATOm. Posebnu pažnu treba obratiti na ovogodišnje Olimpijske igre u Atini. Takodje treba obratiti paznju na samit NATOa uTurskoj, koji æe biti meta visokog profila za Al-Kaidu. U zakljuèku mogu da kažem da amerièke percepcije o Balkanu nisu promenjene zbog teroristièkih napada 11. septembra i rata protiv terorizma. Sjedinjene Države sada verovatno gledaju u pozitivnijem svetlu na moguæe kontrateroristièke operacije u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom. Potencijalna opasnost æe i dalje postojati u regionu ali smatram da nije verovatno da æe Al-Kaida uspeti da stvori Avganistan u južnoj Evropi.