Širom Bliskog istoka, sve veæi broj gradjana zalaže se za ljudska prava i demokratsku upravu. U Siriji, više od hiljadu intelektualaca potpisalo je peticiju zahtevajuæi da predsednik Bašar Asad ukine vanredno stanje ,koje je korišèeno da bi se opravdala represivna uprava veæ èetiri decenije. Tom peticijom se takodje apeluje da se puste na slobodu svi politièki zatvorenci i obezbede veæe politièke slobode u Siriji. 31-og januara, predsednik Asad je oslobodio 1030 politièkih zatvorenika, ali stotine drugih se još uvek nalazi u zatvoru. Bivši politièki zatvorenik, Aktam Naise, izjavio je da se potpisnici peticije nadaju da dobiju daleko više potpisa da bi podržali apel za politièke reforme. Oni planiraju da 8-og marta podnesu peticiju sirijskoj vladi, na 41-vu godišnjicu proglašenja vanrednog stanja, 1963. godine. Hafez Asad je upravljao Sirijom od polovine 1965. do 2000. godine. Protivnici njegove diktatorske uprave hapšeni su i èesto muèeni. Kada je njegov sin Bašar postao predsednik, izražene su nade da æe vlada odustati od represije. I zaista, oko 1600 politièkih zatvorenika je pušteno na slobodu 2000. godine. Medjutim, drugi veæi broj zatvorenika je pušten na slobodu tek prošlog meseca. Farhid Ghadri iz Reformske stranke Sirije, izjavio je da Arapi, kao i drugi narodi, žele demokratiju.
“ Za mene, sloboda izražavanja znaæi istu stvar u svakoj zemlji. Isto se odnosi i na slobodu govora. U demokratskom sistemu, postoji vladavina zakona, što znaæi da se svako tretira jednako.”
SAD su predane da pomognu narodima na Bliskom istoku da ostvare slobodu. Privalènost slobode je ,rekao je predsednik Džordž Buš , “univerzalna”.
“Sloboda nije poklon Amerike svetu; sloboda je poklon Svevišnjeg svakom èoveku i ženi na ovom svetu. Nije lako za ljude da ostvare demokratiju, nakon što su proveli decenije pod represijom. Medjutim, na Bliskom istoku, to je upravo ono što sve veæi broj gradjana zahteva“.