Rièard Lugar, predsedavajuæi Odbora za spoljnopolitièka pitanja amerièkog Senata, uèestovao je na godišnjem sastanku o bezbednosti u Minhenu 7. februara, koji mnogi smatraju ekvivalentom Ekonomskog foruma koji se svake godine održava u Davosu. Teme sastanka u Minhenu bile su Avganistan, Irak, širi region Bliskog Istoka i amerièko-evropski odnosi. Senator Lugar je o tome govorio i na nedavno održanom skupu u Vašingtonu. Naša koleginica, Jela Jevremoviæ, zamolila je tom prilikom senatora Lugara za kraæi razgovor. Uticajni senator se prvo osvrnuo na glavnu brigu amerièke spoljne politike - Irak i na posredovanje Ujedinjenih Nacija u nastojanju da se utvrdi da li su moguæi izbori u toj zemlji pre prenosa vlasti Iraèanima 30. juna:
“Verujem da æe misija izbornih eksperata Ujedinjenih nacija zadužena da istraži politièke prilike u Iraku ponuditi korisne predloge, koje æe, nadam se, pozdraviti Savet bezbednosti, kao i zemlje koje su veæ angažovane u Iraku. Takoðe se nadam da æe moæi da se uspostavi efikasna iraèka vlada, što, kao što znamo, nije ni malo lak zadatak. Verujem da svet priznaje da demokratija u Iraku mora da uspe, i to bez obzira na put koji nas je doveo do sadašnje situacije. Lièno sam veoma zahvalan generalnom sekretaru Kofiju Ananu i grupi struènjaka UN-a koji su pristali da odu u Irak. Ovih dana sam bio na sastanku sa Ananom, koji mi je izložio ne samo rad pomenute misije, nego i aktivnosti preduzete za angažovanje svih zemalja tog regiona kako bi se Iraèanima obezbedilo dovoljno vremena i prostor za poèetak demokratskih procesa”.
Koje su bile glavne teme na sastanku u Minhenu?
“Na minhenskom sastanku, amerièki i evropski predstavnici razmatrali su ulogu NATO-a u Avganistanu. To je prvi angažman izvan granica NATO-a i u tome moramo da uspemo. Zatim sledi pitanje našeg zajednièkog nastupa u Iraku. To je sledeæe poglavlje koje æe takoðe morati da bude uspešno. Naredni potez je ulazak u šire podruèje Bliskog Istoka, gde je potrebno da pružimo pomoæ narodima koji žive u užasnom siromaštvu, gde su mnogi izgubili nadu, gde su moguænosti gotovo nikakve, obrazovanje slabo, a seme za širenje terorizma uvek prisutno i zrelo. Dakle, prvo je na redu Avganistan, zatim Irak, širi Bliski Istok i doprinos koji možemo da pružimo kao bogate i razvijene zemlje narodima tog regiona. Sve to, naravno, pod uslovima pod kojima bi naša pomoæ bila prihvaæena.”
Vaša ocena amerièko-evropskih odnosa.
“U Minhenu se pokazalo da su se odnosi znatno popravili. Naime, sastanak je okupio ministre odbrane i spoljnih poslova Rusije, Francuske, Nemaèke, Sjedinjenih Država... Govorio je sekretar Donald Ramsfeld i ja, umesto državnog sekretara Kolina Pauela. Svi su govori bili vrlo pragmatièni i moram da kažem, dobrim delom nadahnuti idealizmom. Složili smo se da su demokratija i sloboda važni i da moramo zajedno da se zalažemo za njih bez obzira na okolnosti koje su nas dovele do Iraka. Bitno je da u tom nastojanju i uspemo. Takoðe je važno da mapa mira za Izrael i Palestinu bude sprovedena. Plan iz Barcelone za ekonomsku saradnju Evropske Unije sa zemljama Mediterana trebalo bi proširiti i na podruèje Bliskog Istoka. O tome je kao o drugoj fazi podrobno govorio nemaèki ministar inostranih poslova Joška Fišer. Sve su to konstruktivne inicijative koje Sjedinjene Države pozdravljaju i podržavaju“.
Da li æe Amerika da se založi za brže rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba?
“Kao što je u svom nedavnom svedoèenju pred Odborom za medjunarodne odnose rekao državni sekretar Kolin Pauel, Sjedinjene Države biæe intenzivno angažovane. Nismo zaboravili na taj problem i nismo ga zanemarili. U stvari, izgleda da æe administracija podržati izraelskog premijera Arijela Šarona u odluci da iseli jevrejske naseljenike iz nekih podruèja. Takoðe æe podržati privremeno razdvajanje Izraelaca i Palestinaca da bi se postigla odreðena ravnoteža. Takva odluka æe sigurno biti kontroverzna, ali neæe proizaæi iz ravnodušnosti. Veoma smo angažovani i moramo da preduzmemo sve što možemo da bismo doneli mir narodima Bliskog Istoka.