Pošto savladaju neke od pokreta svojstvenih plemenu Luba, deca uèe i reèi taèke. U ovom sluèaju, tradicionalna pesma iz nekadašnjeg kraljevstva Kongo govori o majci koja svoju decu uèi kako da bezbedno nalaze hranu i vodu u savani.
Uèitelj plesa Julio Leitao èak se služi starim afrièkim metodama uèenja, kako bi deci što više približio živopisnu afrièku kulturu. Tehnike su veoma proste, svode se na to da se plesom i muzikom zadobija detetova pažnja i da se ono motiviše da uèi o sebi. Leitao je 1990. godine stvorio neprofitnu plesnu grupu pod imenom ”Batoto Jetu“ (Batoto Yetu), što na jeziku svahili znaèi "Naša deca", taènije radi sa decom posle škole što se finansira donacijama. Leitao takodje dobrovoljno poduèava desetogodišnjake iz javnih škola koji ne mogu da plate èasove umetnosti, koji kasnije izvode priredbw noseæi karakteristiène frizure i boje. Leitao kaže da je njegova trupa takodje radila sa decom iz Angole, Brazila i Portugala, ali da æe sedište ostati u Harlemu, crnaèkom kraju u Njujorku.
”Kao crnac, mogu da stanem lice u lice sa svakim drugim crncem u Americi, a opet bili bismo potpuni stranci. Proces razdvajanja poèeo je pre 500 godina“.
Leitao veruje da je znanje važan deo stvaranja pripadnosti odredjenoj zajednici, te stoga drži èas o kolonijalizmu i trgovini robljem. Hulio Leitao je proveo deo detinjstva u Angoli, gde je izvršen atentat na njgovog oca politièara. Porodica je izbegla 1975, kada je Angola dobila nezavisnost. Nastanili su se u Portugalu i dobili državljanstvo posle nekoliko teških godina u izbeglièkom statusu. Sada 38-godišnji Leitao kaže da su ga oseæaj diskriminacije u Portugalu i kolonijalizam u Angoli inspirisali da poène da radi na podizanju svesti o identitetu kod crnaca.
“Jedino što treba da uradim jeste da zasadim seme, tako da oni i jednog dana požele da odu i da saznaju nešto o sebi. Mislim da je naèin na koji mi sebe vidimo glavni problem sa našim identitetom i u društvu uopšte“.