Linkovi

Za šta se zalažu demokrate, a za šta republikanci? - 2004-02-11


Dve vodeæe amerièke politièke stranke postoje veæ preko stotinu godina. Demokratska je osnovana 1828., a republikanska 1854. godine. Mada se mnogi Amerikanci izjašnjavaju kao demokrate ili republikanci, postoji i prilièan broj neopredeljenih, koji glasaju za jednu ili drugu stranku zavisno od pitanja koje smatraju važnim Iako obe stranke nastoje da privuku što veæi broj biraèa, svaka od njih je uspešnija u pojedinim delovima zemlje. Republikanci su na poèetku dobro prolazili u industrijalizovanom, bogatom severnom delu zemlje, dok su demokrate imale pristalice na siromašnom, ruralnom jugu. No, u proteklih 150 godina stvari su se potpuno izmenile, a stranaèke platforme su uèvršæene tek pre 3-4 decenije, kaže politikolog na kalifornijskom Univerzitetu u San Dijegu, Ted Kuser:

“Do 1960-tih, Demokratska stranka se zalagala za jaku federalnu vladu, koja obezbeðuje socijalne programe poput zdrastvene zaštite za siromašne. Republikanska stranka se suprotno tome zalagala federalnu vladu manjeg obima i najèešæe predlaže smanjenje poreza i veæu ulogu privatnog sektora u obezbeðivanju socijalnih usluga.”

Dve stranke imaju razlièita stanovišta i u pogledu nekih kljuènih društvenih pitanja - abortusa, smrtne kazne ili uloge vere u javnom životu. Republikanska stranka se uglavnom protivi abortusu i traži uvoðenje molitve u školama. Demokratska stranka zastupa sprovoðenje programa kojima se pomažu manjine, naroèito u pogledu obrazovanja i zaposlenja. 15. amandman amerièkog Ustava, ratifikovan još 1870., izrièito zabranjuje kršenje prava glasa po osnovi rase ili nekadašnjeg robovskog statusa. Meðutim, èak sto godina kasnije rasna diskriminacija nije bila ukljonjena u svim amerièkim državama. To je sprovedeno tek Zakonom o pravu glasa iz 1965. godine. Glavne promene u graðanskim slobodama u Sjedinjenim Državama nastupile su za vreme demokratskog predsednika Lindona Džonsona. No, naglasak na graðanskim pravima i slobodama koštao je demokrate belaèkih glasova na jugu. Profesor politièkih nauka na Univerzitetu u Mièigenu, Kenet Kolman kaže da je to i danas sluèaj:

“Južnjaèko jednostranaèje povezano je sa rasom. Beli biraèi uglavnom glasaju za republikance, a crnci za demokrate. Naravno postoje i belci koji glasaju za demokrate, ali veæina ih glasa za republikance”.

Republikanska i Demokratska stranka æe, u svakom sluèaju, još zadugo oblikovati politièki život i prioritete Sjedinjenih Država.

XS
SM
MD
LG