G.K.: ”Kada Stejt dipartment izda takvo saopštenje, to izgleda kao da se meša u unutrašnje poslove Srbije i Crne Gore. Meðutim, logièno je zakljuèiti da bi ukljuèivanje Socijalistièke partije Srbije u novu vladu bilo štetno. Ta partija je bila na vlasti i bila je neuspešna. Stoga saopštenje Državnog sekretarijata treba protumaèiti kao podsticaj demokratskim strankama da formiraju stabilnu vladu. To znaèi da æe demokratski blok morati da postigne kompromisno rešenje u ime nacionalnog jedinstva.”
B.M.: Kako bi demokratski blok u Srbiji mogao da prevaziðe unutrašnju politièku nestabilnost?
G.K.: “Nedavni parlamentarni izbori pokazuju da biraèi žele da se uspostavi vlada koja bi definisala nacionalne interese i služila im. Stranke demokratskog bloka bi trebalo da formiraju jedinstvenu vladu, koja bi odbacila stranaèke interese kao primarne. Tu postoje i strukturalni problemi, koji æe morati da se reše: pre svega ukidanjem starog Ustava iz Miloševeæevog vremena i uvoðenjem novog i savremenog. To, na primer, znaèi da bi šef države štitio Ustav, radi stabilnosti i kontinuiteta upravnog sistema, dok bi aktuelna vlast bila preokupirana državnim poslovima. Takve primere imate u Britaniji, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i drugde, gde recimo, parlamentarna monarhija igra ulogu zaštitnika demokratskog ustavnog sistema. U Srbiji se, kao što je poznato, sada raspravlja i o pitanju monarhije. Ta institucija bi mogla da bude garantor postupaka vlasti u skladu sa ustavnim odredbama i nekorišæenja oružanih snaga u protivustavne svrhe. To bi bila delotvorna pomoæ demokratskoj vladi u obavljanju svojih poslova i oslobaðanju od dvostruke dužnosti: da upravlja i istovremeno sama sebe kontroliše u pogledu ustavnih obaveza.”
B.M.: Kakve posledice ova neizvesna politièka situacija u Srbiji može da ima na pristupanje Partnerstvu za mir ili na zajednièku borbu Srbije i meðunarodne zajednice protiv globalnog terorizma?
G.K.: “Sasvim je jasno da je neizvesna politièka situacija u Srbiji nanela ozbiljnu štetu nastojanjima državne zajednice da se uèlani u Partnerstvo za mir. Pre svega, zemlja mora da formira demokratsku i funkcionalnu vladu i obezbedi sredstva za oružane snage. Zatim su potrebne dalje reforme oružanih snaga, ali sve dok nemate vladu, ne možete oèekivati da se oružane snage same reformišu. To je još jedan pokazatelj da brzo formiranje vlade ima prioritet. Drugo, trebalo bi potvrditi da na Balkanu postoji problem terorizma - koji je pritom povezan sa fenomenom globalnog terorizma. Tek potom bi Srbija i Crna Gora mogla da poène da saraðuje sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom u razmeni važnih obaveštajnih podataka i odgovarajuæim zajednièkim akcijama. To æe imatu posebnu važnost u svetlu predstojeæih Olimpijskih igara u Atini, kada æe regionalna saradnja u borbi protiv terorizma imati presudan znaèaj.”