Najbrže današnje kablovske veze oslanjaju se na takozvane optièke kablove, kojima signali putuju ne kao elektrièni, veæ kao svetlosni impulsi. Jedan optièki vod, debljine vlasi kose, može da sprovodi na hiljade telefonskih razgovora istovremeno, jer se svaki od njih razlikuje za deliæ frekvencije. Na kraju, signali prolaze kroz specijalan uredjaj koji ih razdvaja, i svaki upuæuje do drugog prijemnika. Nauènici sada eksperimentišu sa mnogo tanjim optièkim vlaknima, debljine do 50 nanometara, odnosno hiljadu pita tanjih od ljudske vlasi. Pošto je preènik ovih ”nanovlakana“ manji od talasne dužine signala koji prenose, svetlost ne putuje samo kroz njih veæ i njihovom površinom. Ovakvi optièki vodovi ne bi mogli da se upotrebljavaju na dugaèkim rastojanjima, ali bi na kratkim rastojanjima od nekoliko santimetara mogli da budu veoma korisni - na primer za prenošenje signala sa jednog èipa na drugi u mikroskopski malom prostoru savremenih elektronskih procesora. Kada se nanovlakna nadju u neposrednoj blizini, svetlost koja putuje njihovom površinom lako preskaèe sa jednog na drugo vlakno, što bi moglo da se iskoristi za efikasno mešanje signala, tamo gde je to potrebno. Ova otkriæa pokazuju da nanotehnologija ubrzano napreduje i da se od nje mogu oèekivati sve manji i lakši elektronski uredjaji za svakodnevnu upotrebu. (Ðorðe Putiæ)