Agenti amerièke obaveštajne agencije, CIA-e i Sekretarijat za pravosuðe ispituju bivšeg diktatora, Sadama Huseina otkako je zarobljen 13. decembra prošle godine. Pored informacija koje budu dobijene sa tog saslušanja, postoje brojni dokazi i veliki broj oèevidaca koji mogu da potkrepe optužbe za zloèine poèinjene pod Sadamovim režimom. Lorens Rotenberg, struènjak za meðunarodno pravo u Centru za strateška i meðunarodna istraživanja u Vašingtonu navodi:
“Sadam je odgovoran za najmanje 300 hiljada ubistava i stotine hiljada ljudi koji su muèeni, a možda je pod njegovim režimom nastradalo i do milion ljudi. Meðu njima su žrtve genocida, Kurdi, arapski šiiti na jugu zemlje i pripadnici manjiskih zajednica”. Rotenberg smatra je važno da se Sadamu sudi bez obzira na tako veliki broj dokaza o njegovoj krivici. Too je bitno i za Iraèane i za ceo svet, kaže Rotenberg:
“Naravno, postavlja se pitanje èemu služi suðenje Sadamu. Postoje mnogi razlozi za suðenje u tribunalu za ratne zloèine, a uspostavljanje njegove krivice nije jedini. Suðenje bi znaèilo katarzu za žrtve, što smatram najvažnijim i glavnim razlogom da mu se sudi u Iraku. Drugi razlog je da se za istoriju zabeleèi sve o režimu Sadama Huseina, što bi takoðe znaèilo katarzu ne samo za žrtve nego i za ostale Arape, muslimanski svet i svet u celini”.
Tom Malinovski je direktor organizacije za zaštitu ljudskih prava, ”Hjuman rajts voè“ ovde u Vašingtonu. On smatra da suðenje treba da vode sami Iraèani, dok bi domaæim advokatima i sudijama trebalo pružiti meðunarodnu struènu pomoæ za tako veliko suðenje: “Verujem da su mnogi meðu advokatima i sudijama koji su živeli pod Sadamom pošteni ljudi koji žele pravdu. Meðutim, kada smo te ljudi intervjuisali videlo se da nemaju iskustvo sa suðenjima koja su trajala duže od nekoliko dana.”
Ukoliko Sadam bude proglašen krivim, da li bi trebalo da bude osuðen na smrtnu kaznu? Malinovski kaže možda ne treba pogotovo kada se uzme u obzir iraèka surova prošlost. Poslednjih 30 godina u Iraku se vladalo putem osvete, odmazde i smrti, kaže Malinovski. Ukoliko iraèki narod želi da izgradi potpuno novo društvo, jedan od najboljih naèina je da uspostavi vladu koja neæe imati pravo da ubija svoje graðane, èak ni pod najtežim uslovima. Amerièka vlada je saopštila da æe Sadam biti predat novoj iraèkoj vladi, ali za sada nije odreðen datum odrèavanja sudskog procesa. Državni sekretar Kolin Pauel je nagovestio da bi suðenje moglo da poène veæ u julu, kada je predviðeno da nova privremena iraèka vlada preuzme vlast. Po reèima Kolina Pauela: “verodostojnost nove iraèke vlade biæe merena po naèinu na koji bude postupala prema ovom užasnom diktatoru”.