Na pitanje da li æe Sjedinjene Države i dalje biti angažovane u tom regionu, profesor Lempi je odgovorio:
“Sadašnja amerièka administracija je i dalje predana NATO-u, njegovom širenju, odnosno samitu u Istanbulu ovog proleæa na kojem æe biti primljene nove èlanice. Amerika je koordinator tog sastanka i uèestvuje u proširenju èlanstva ne samo kao deo NATO-a, nego i svojim angažovanjem za pridruživanje Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir. Ta su nastojanja doprinela da se u Bosni i Hercegovini uspostavi združena vojna komanda, što je pre samo 4 i po godine izgledalo potpuno nemoguæe. A sve se to odvija zahvaljujuæi postojanoj amerièkoj politici prema Jugoistoènoj Evropi, i predanosti Vašingtona proširenju NATO-a i Evropske Unije. Danijelu Hamilton, iz uglednog univerziteta Džons Hopkins, postavljeno je pitanje da li æe Balkan nestati sa diplomatskog radara Vašingtona zbog amerièkih prioriteta u Avganistanu i Iraku?
“Interesi Sjedinjenih Država su delimièno protivreèni po tom pitanju. Najveæi prioritet su svakako Irak i rat protiv terorizma. Balkan se smatra zadatkom koji treba završiti što pre. Oèigledno je da se u regionu mora uèvrstiti bezbednost kao i sprovesti njegova integracija sa Evropom. Predviðam da æe tokom ove godine doæi do izvesnih promena misije u Bosni i Hercegovini, odakle æe se Amerika uglavnom povuæi. No, ne verujem da æe se to isto dogoditi na Kosovu. Od kritiène je važnosti da Sjedinjene Države zadrže tamo svoje prisustvo jer se u tamošnjoj situaciji smatraju najkredibilnijom silom. Meðutim, Amerika oèigledno želi da Evropljani preuzmu veæu odgovornost na Balkanu. Evropska Unija, sa svoje strane, takoðe želi da pokaže da je u potpunosti dorasla tom zadatku. A i sam region želi da predoèi da napreduje i da stvara uslove za integraciju sa Evropskom Unijom. Upitan da li to znaèi da æe Sjedinjene Države Balkan sasvim prepustiti Evropi, Hamilton je uzvratio:
“To sve više mora da bude cilj. Meðutim, takoðe je potrebno temeljito razmotriti buduæe prisustvo Amerike u Evropi u naèelu. Transatlantske veze su poslednjih pedeset godina bile usredsreðene na stvaranja stabilne Evrope. Sa okonèanjem Hladnog rata ta briga je uglavnom nestala što je, ispostavilo se, bilo pogrešno jer je u meðuvremenu na jugoistoku Evrope došlo do ogromne ljudske tragedije. Danas smo uspeli da angažujemo Jugoistoènu Evropu i imamo strategiju za njeno ukljuèivanje u ostatak tog prosperitetnog i stabilnog kontinenta. Sada pitanje glasi, kakvu ulogu ima Amerika? Debata u Evropi usredsreðena je na jaèanje Unije i njeno proširenje, ali Amerika nije èlanica Unije mada podržava njene ciljeve. Menjaju se i osnove amerièkog prisustva, koje je nekada bilo usredsreðeno na Hladni rat, na Centralnu Evropu i vojne baze u Nemaèkoj. Narednih nekoliko godina amerièke snage æe se prebacivati prema istoku. Još uvek se razmatra gde æe taèno biti stacionirane, ali veæ se razgovara o uspostavljanju manjih vojnih baza u Srednjoj i Jugoistoènoj Evropi, koje bi služile kao lansirne rampe za operacije izvan Evrope. Danas se takoðe razgovara o tome koliko su Amerikanci i njihovi evropski prijatelji spremni da saraðujuju u rešavanju konfliktnih situacija u svetu. Neizvesno je da li æe Amerikanci biti uopšte voljni i imati strpljenja da rade sa svojim evropskim kolegama, kao i da li æe naši evropski prijatelji biti sposni i voljni da saraðuju sa nama, Amerikancima, na novim prioritetima sa kojima æemo se suoèavati ove godine. Profesor Lempi medjutim naglašava da je pažnja Vašingtona i dalje preko potrebna na jugu evropskog kontinenta.
“Smatram da predstoji pravi test za održanje stabilnosti, posebno stabilnosti èitavog podruèja Zapadnog Balkana od Makedonije, preko Kosova, do Bosne i Hercegovine. Ukazao bih na zabrinutost zbog moguænosti da se tamo stvore “crne rupe,” prekinu integracioni procesi sa Evropskom Unijom, ne stane na kraj kriminalu i ne reše pitanja bezbednosti. Veoma je važno kako æe se rešavati pitanje Kosova. Još uvek ima mnogo posla oko toga. S druge strane, nedavno sam posetio Bosnu gde mi je jedan prijatelj rekao: “Popravili smo krovove na svojim kuæama, sada je došlo je vreme da izgradimo evropski krov.”
MC: Èuli ste prilog o komentarima Danijela Hamiltona, sa univerziteta Džons Hopkins, i Džona Lempija, sa univerzitata države Merliend, o nekim aktuelnim aspektima amerièko-evropskih odnosa.