Martin Luter King održao je veliki broj govora na vrhuncu amerièkog pokreta za gradjanska prava tokom 50-tih i 60-tih godina. Napoznatiji govor Martin Luter King je održao tokom poznatog marša na Vašington, 28. avgusta 1963. ispred spomenika Abrahamu Linkolnu. King je tada pozvao Ameriku da održi obeæanje koje su njeni oci dali skoro 200 godina ranije.
“Kada su stvaraoci naše zemlje napisali te èudesne reèi Ustava i Deklaraciju o nezavisnosti, pisali su dokumente koji su obeæavali. (Obeæavali) da æe svi da æe svim ljudima - i belim i crnim - biti garantovano neotudjivo pravo na život, slobodu i stremljenje sopstvenoj sreæi. Danas je oèigledno da je Amerika pala na ovom ispitu, barem kod gradjana drukèije boje kože. Amerika je crncima dala èek bez pokriæa, ali mi obijamo da verujemo da je banka pravde bankrotirala. Došli smo da unovèimo taj èek, èek koji æe na dati bogatstvo slobode i bezbednost pravde“.
Reèi o viziji Amerike koje je Martin Luter King izgovorio 28. avgusta 1963. , urezane su zauvek u pamæenju nacije:
“Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije, jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje èetvoro dece jednog dana žive u zemlji gde æe ljudi o njima suditi ne na osnovu boje njihove kože, veæ na osnovu njihovog karaktera. To je danas moj san”.
Klejborn Karson, istorièar sa Univerziteta Stanford, istraživao je delo Martina Lutera Kinga mladjeg koji je 1964. dobio Nobelovu nagradu za mir. Karson Kinga uporedjuje sa Nelsonom Mendelom, nekadašnjim liderom Južno-afrièke Republike, koji se takodje borio za promene. Po njegovim reèima, kao i Mednela, King je borbu za pravdu i jednakost podigao na nacioanlni, pa èak i medjunarodni nivo.
“King je bio osoba koje je sigurno mogla da uoblièi ciljeve borbe, da ih poveže sa univerzalnim principima, i to na naèin na koji to niko pre njega, a ni posle njegove smrti, nije uradio tako dobro”.
Danas je rasna segregacija koju država sankcioniše davna prošlost u SAD. Medjutim, teško je ustvrditi da je rasna diskriminacija sasvim iskorenjena. Istorièar Klejborn Karson kaže da poruka Martina Lutera Kinga i dalje ozdvanja istinom.
“Svako ko mu se istinski divi, treba da shvati da to divljenje nameæe obavezu da nastavimo da radimo na tim ciljevima”.
Dan Marina Lutera Kinga mlaðeg obeležava se kao državni praznik u ponedeljak.